Šta će im mobilni bez struje

Stublo na Zlatiboru – Eh, i devedesetu godinu pregazih, a još mi sijalica u kući nije zasijala. Ko zna da li ću struju i dočekati. Godinama su nam je obećavali i kad su prošle godine stubove neke postavili ponadasmo se da je našim mukama kraj, ali na stubovima žica još nema. I dalje nam čkilji lampa petrolejka, a starost pritisla...

Ovako nam se u kući brvnari bez struje jadao starina Branko Udovičić u selu Stublu u dubinama Zlatibora s one strane Tornika, na čijoj drugoj strani, u ski-centru, promiču moderne žičare, a zimi topovi prave veštački sneg.

On u ovim od kiša ispranim stranama, gde vekovi ništa nisu promenili, živi sa suprugom Stojankom, u mraku, kao i još desetak komšija Udovičića i Marića iz ovih zaselaka zvanih Omar i Krajčinovići. Čekaju svetlo, koje nikako da stigne, uz fenjer, luč i tranzistor na baterije još žive.

Pet godina se već u javnosti piše i apeluje da ovih nekoliko porodica, na svega desetak kilometara od turističkog centra, dobiju struju. Selo Stublo je odavno ima, ali su ova dva udaljena zaseoka u elektrifikaciji zaobiđena. I bilo je posle novinskih tekstova nekakvih akcija, projekata, čajetinskih opštinskih namera pa i ministarskih obećanja. Stiglo se i do postavljanja betonskih stubova, takoreći na korak do cilja.

Razni su se razlozi pominjali zbog kojih struja ne stiže u Omar i Krajčinoviće. Te prvo je mnogo koštalo. Zatim, tu je veliki prostor sa malo potrošača, nije isplativo. Onda, kad je isplativost zanemarena, isprečili su se nerešeni imovinski odnosi, neki iz drugih zaselaka nisu dali da mreža ide kroz njihova imanja. U opštini Čajetina su svojevremeno razmišljali da agregat za svako ovo domaćinstvo nabave, ali od čega ovi starci naftu za rad agregata da kupuju. I tako, jedno po jedno, deda Branko uđe i u desetu deceniju života bez sijalice u kući.

– Sad mu je i zdravlje oslabilo, godine čine svoje, evo prvi put nismo mogli da pokosimo jednu našu livadu. A deca su nam kupila mobilni telefon, ali šta nam od njega vredi kad nemamo struju da ga napunimo. Ma svaka priča je, izgleda, uzalud. Kao da smo na mrak osuđeni – veli razočarano njegova žena Stojanka.

B. Pejović