Шта ће им мобилни без струје

Стубло на Златибору – Ех, и деведесету годину прегазих, а још ми сијалица у кући није засијала. Ко зна да ли ћу струју и дочекати. Годинама су нам је обећавали и кад су прошле године стубове неке поставили понадасмо се да је нашим мукама крај, али на стубовима жица још нема. И даље нам чкиљи лампа петролејка, а старост притисла...

Овако нам се у кући брвнари без струје јадао старина Бранко Удовичић у селу Стублу у дубинама Златибора с оне стране Торника, на чијој другој страни, у ски-центру, промичу модерне жичаре, а зими топови праве вештачки снег.

Он у овим од киша испраним странама, где векови ништа нису променили, живи са супругом Стојанком, у мраку, као и још десетак комшија Удовичића и Марића из ових заселака званих Омар и Крајчиновићи. Чекају светло, које никако да стигне, уз фењер, луч и транзистор на батерије још живе.

Пет година се већ у јавности пише и апелује да ових неколико породица, на свега десетак километара од туристичког центра, добију струју. Село Стубло је одавно има, али су ова два удаљена засеока у електрификацији заобиђена. И било је после новинских текстова некаквих акција, пројеката, чајетинских општинских намера па и министарских обећања. Стигло се и до постављања бетонских стубова, такорећи на корак до циља.

Разни су се разлози помињали због којих струја не стиже у Омар и Крајчиновиће. Те прво је много коштало. Затим, ту је велики простор са мало потрошача, није исплативо. Онда, кад је исплативост занемарена, испречили су се нерешени имовински односи, неки из других заселака нису дали да мрежа иде кроз њихова имања. У општини Чајетина су својевремено размишљали да агрегат за свако ово домаћинство набаве, али од чега ови старци нафту за рад агрегата да купују. И тако, једно по једно, деда Бранко уђе и у десету деценију живота без сијалице у кући.

– Сад му је и здравље ослабило, године чине своје, ево први пут нисмо могли да покосимо једну нашу ливаду. А деца су нам купила мобилни телефон, али шта нам од њега вреди кад немамо струју да га напунимо. Ма свака прича је, изгледа, узалуд. Као да смо на мрак осуђени – вели разочарано његова жена Стојанка.

Б. Пејовић