Godišnje po dvesta miliona evra za reforme

Od Evropske unije Srbija će iduće godine dobiti 186 miliona evra pomoći za reforme, koja će biti obezbeđena iz IPA, Instrumenta za pretpristupnu pomoć EU. Naredne, 2008. godine trebalo bi da dobijemo 190 miliona evra, a u 2009. godini još više, 194 miliona evra. U proseku, u naredne tri godine, očekuje nas, dakle, oko dvesta miliona evra godišnje iz ovog fonda, koji nije ni novi ni poseban fond EU, već objedinjuje i nasleđuje dosadašnje programe pomoći iz Brisela.

Reč je, zapravo, o instrumentu kojim će EU ubuduće pružati podršku zemljama potencijalnim kandidatima i kandidatima za članstvo u EU, i to za period 2007–2009. godine. S obzirom na to da mi spadamo među prvopomenute zemlje, od pet komponenti koje sadrži IPA (namenjenih kandidatima za članstvo), formalno možemo da koristimo samo dve vrste pomoći – za tranziciju i izgradnju institucija, kao i za regionalnu i prekograničnu saradnju.

Pripreme počele još u martu

Ukratko, prva komponenta ove pomoći biće usmerena na reformu javne administracije i na prioritete iz Evropskog partnerstva, dok će u okviru druge komponente zemlje korisnici fonda morati da pokažu posvećenost regionalnoj saradnji i zajedničkom upravljanju. Srbija kao korisnik IPA, podnosiće, sa svoje strane, projekte Evropskoj agenciji za rekonstrukciju, preko koje Evropska komisija obezbeđuje potrebna finansijska sredstva za sprovođenje predočenih planova.

Srbija neće, po svemu sudeći nespremno dočekati mogućnost dobijanja tih dragocenih evropskih para. Projekti u vezi sa IPA pomoći pripremaju su još od marta ove godine, u ministarstvima za ekonomske odnose i za finansije, u saradnji sa Kancelarijom vlade Srbije za pridruživanje EU, saznajemo od Andrije Pejovića, savetnika u pomenutoj kancelariji. Imali smo, kaže on, nekoliko radionica da se upoznamo sa novim instrumentom. U tom smislu, pripremljeno je i uputstvo za pripremu predloga projekata za finansiranje iz fonda EU, u kojem smo pokušali da na još jedan način pomognemo, pre svega, ministarstvima da pripreme predloge projekata.

S obzirom na to da još nije obelodanjeno uputstvo za primenu IPA, a prema nekim najavama ono bi trebalo da usledi početkom sledeće godine, ovdašnji akteri u tom poslu imaju znači dovoljno vremena za pripremu. Obično, između pisanja programa i početka sprovođenja projekata koje finansira EU protekne najmanje godinu dana.

Pejović objašnjava da ponuđene projekte odobrava Evropska komisija i da ponekad može da protekne čitavih šest meseci da se napravi finansijski sporazum, odnosno zvanično odobre sredstva za određeni projekt. Tek nakon toga kreće se u realizaciju, koja podrazumeva opet nabavke, odnosno odgovarajuće tendere, što može da traje naredna tri-četiri meseca.

– To, praktično, znači da mi ne možemo da računamo na početak realizacije bilo kog projekta koji podržava IPA pre druge polovine 2008. godine – podvlači Pejović.

Jasnije rečeno, ako u 2007. godini ne budemo potrošili namenjena sredstva iz IPA fonda, kao što je očigledno da nećemo, ona za nas neće biti izgubljena. Jer, "rok za trošenje sredstava počinje od dana potpisivanja finansijskog sporazuma" i traje tri naredne godine, što znači da njihova sudbina ne zavisi od toga za koju su godinu namenjena. Evo primera: upravo počinjemo da trošimo sredstva predviđena za 2006. godinu, iz dosadašnjeg programa KARDS, za koja je finansijski sporazum potpisan pre mesec-dva.

Kada je reč o pomenutim oblastima, u kojima će Srbija imati pravo da troši evropsku pomoć, one nisu "zakovane". Tako ćemo npr. "pod firmom" pomoć u tranziciji i izgradnji institucija moći da koristimo i sredstva za planove koji su slični projektima koji se finansiraju iz formalno nama nedostupnih komponenti, a tu su, recimo, ruralni razvoj, regionalni razvoj i razvoj ljudskih resursa.

Prva vrsta pomoći namenjena je političkom razvoju i uključuje državnu upravu, poštovanje vladavine prava, zaštitu nacionalnih manjina, podršku integraciji i civilnom društvu... Zatim, tu je i ona koja se odnosi na socio-ekonomski razvoj i podrazumeva podršku konkurentnosti, tržištu rada, malim i srednjim preduzećima, procesu privatizacije, unapređenju makroekonomske situacije, u okviru čega su, recimo, infrastrukturni projekti, energetika, transport i životna sredina. Što se tiče evropskih standarda, oni uključuju finansiranje projekta koji treba da nas podrže u procesu harmonizacije naših propisa sa pravnim tekovinama EU.

Programi prekogranične i regionalne saradnje

Kad je reč o prekograničnoj i regionalnoj saradnji, za koju je namenjen drugi deo sredstava IPA, Sanda Šimić, iz sektora za donacije i razvojnu pomoć Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, naglašava da je, zapravo, reč o nastavku tzv. Susedskih programa, koji su se primenjivali iz KARDS programa u protekle tri godine, počev od 2004. Tih programa ima pet: sa Mađarskom (obuhvaćeni Vojvodina i grad Beograd), Rumunijom (obuhvaćena severoistočna Srbija) i Bugarskom (obuhvaćena jugoistočna Srbija), zatim Jadranski program sa Italijom (uključen je ceo region Zapadnog Balkana), kao i program KADSES (uključeno 18 zemalja centralne i istočne Evrope). Susedski programi podržavaju realizaciju projekata saradnje institucija iz Srbije sa institucijama drugih, mahom susednih, zemalja.

Projekte mogu da prijavljuju opštine, javna preduzeća, nevladine organizacije, privredne komore, asocijacije, udruženja i ostale neprofitne institucije, a dijapazon oblasti saradnje je širok: od infrastrukture, preko kulturne razmene, institucionalne saradnje, turizma i zaštite životne sredine, do medija. Implementacija ovih programa omogućava korisnicima pomoći da sa malim sredstvima savladaju komplikovane procedure EU za sprovođenje projekata u čemu im pomoć pruža Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom.

Za sada je u toku realizacija 18 projekata iz programa sa Mađarskom, sedam projekata iz programa KADSES, a u narednih mesec dana očekuje se potpisivanje ugovora za realizaciju projekata iz ostala tri programa.

Kako će nastavak realizacije ovih programa ići u okviru novog finansijskog instrumenta EU–IPA, u toku je priprema novih dokumenata za postojeće programe, a u narednoj godini očekuje se i priprema programa sa našim drugim susedima, poput Hrvatske i Bosne.

Evo kako to izgleda na jednom primeru: u saradnji sa Mađarima kao partnerima, za 2004. godinu, iz EU odobrena su, između ostalog, sredstava za projekte Džudo kluba u Rumi, Izvršnog veća Vojvodine za rad evroregiona DKMT, Agencije za mala i srednja preduzeća iz Sombora i Subotice.

– Mi već radimo na pripremi potrebnih programskih dokumenata za program IPA, kaže Sanda Šimić dodajući da će programi biti spremni u narednih godinu dana, a da se njihova implementacija očekuje krajem naredne ili početkom 2008. godine. Do tada se očekuje raspisivanje još nekoliko konkursa od sredstava Susedskih programa (iz budžeta programa KARDS za 2004-2006. godinu).

-------------------------------------------------------------------------

Više od milijardu evr

Evropska unija je, posredstvom Evropske agencije za rekonstrukciju, Srbiji u poslednjih devet godina, dodelila, zaključno sa prošlim mesecom, nešto više od milijardu i 275 miliona evra. Pre 2000. godine pomoć za obnovu bila je znatno manja od one koja je potom dodeljivana za reforme. U ovoj godini iznosila je 142 miliona evra.