Годишње по двеста милиона евра за реформе

Од Европске уније Србија ће идуће године добити 186 милиона евра помоћи за реформе, која ће бити обезбеђена из ИПА, Инструмента за претприступну помоћ ЕУ. Наредне, 2008. године требало би да добијемо 190 милиона евра, а у 2009. години још више, 194 милиона евра. У просеку, у наредне три године, очекује нас, дакле, око двеста милиона евра годишње из овог фонда, који није ни нови ни посебан фонд ЕУ, већ обједињује и наслеђује досадашње програме помоћи из Брисела.

Реч је, заправо, о инструменту којим ће ЕУ убудуће пружати подршку земљама потенцијалним кандидатима и кандидатима за чланство у ЕУ, и то за период 2007–2009. године. С обзиром на то да ми спадамо међу првопоменуте земље, од пет компоненти које садржи ИПА (намењених кандидатима за чланство), формално можемо да користимо само две врсте помоћи – за транзицију и изградњу институција, као и за регионалну и прекограничну сарадњу.

Припреме почеле још у марту

Укратко, прва компонента ове помоћи биће усмерена на реформу јавне администрације и на приоритете из Европског партнерства, док ће у оквиру друге компоненте земље корисници фонда морати да покажу посвећеност регионалној сарадњи и заједничком управљању. Србија као корисник ИПА, подносиће, са своје стране, пројекте Европској агенцији за реконструкцију, преко које Европска комисија обезбеђује потребна финансијска средства за спровођење предочених планова.

Србија неће, по свему судећи неспремно дочекати могућност добијања тих драгоцених европских пара. Пројекти у вези са ИПА помоћи припремају су још од марта ове године, у министарствима за економске односе и за финансије, у сарадњи са Канцеларијом владе Србије за придруживање ЕУ, сазнајемо од Андрије Пејовића, саветника у поменутој канцеларији. Имали смо, каже он, неколико радионица да се упознамо са новим инструментом. У том смислу, припремљено је и упутство за припрему предлога пројеката за финансирање из фонда ЕУ, у којем смо покушали да на још један начин помогнемо, пре свега, министарствима да припреме предлоге пројеката.

С обзиром на то да још није обелодањено упутство за примену ИПА, а према неким најавама оно би требало да уследи почетком следеће године, овдашњи актери у том послу имају значи довољно времена за припрему. Обично, између писања програма и почетка спровођења пројеката које финансира ЕУ протекне најмање годину дана.

Пејовић објашњава да понуђене пројекте одобрава Европска комисија и да понекад може да протекне читавих шест месеци да се направи финансијски споразум, односно званично одобре средства за одређени пројект. Тек након тога креће се у реализацију, која подразумева опет набавке, односно одговарајуће тендере, што може да траје наредна три-четири месеца.

– То, практично, значи да ми не можемо да рачунамо на почетак реализације било ког пројекта који подржава ИПА пре друге половине 2008. године – подвлачи Пејовић.

Јасније речено, ако у 2007. години не будемо потрошили намењена средства из ИПА фонда, као што је очигледно да нећемо, она за нас неће бити изгубљена. Јер, "рок за трошење средстава почиње од дана потписивања финансијског споразума" и траје три наредне године, што значи да њихова судбина не зависи од тога за коју су годину намењена. Ево примера: управо почињемо да трошимо средства предвиђена за 2006. годину, из досадашњег програма КАРДС, за која је финансијски споразум потписан пре месец-два.

Када је реч о поменутим областима, у којима ће Србија имати право да троши европску помоћ, оне нису "заковане". Тако ћемо нпр. "под фирмом" помоћ у транзицији и изградњи институција моћи да користимо и средства за планове који су слични пројектима који се финансирају из формално нама недоступних компоненти, а ту су, рецимо, рурални развој, регионални развој и развој људских ресурса.

Прва врста помоћи намењена је политичком развоју и укључује државну управу, поштовање владавине права, заштиту националних мањина, подршку интеграцији и цивилном друштву... Затим, ту је и она која се односи на социо-економски развој и подразумева подршку конкурентности, тржишту рада, малим и средњим предузећима, процесу приватизације, унапређењу макроекономске ситуације, у оквиру чега су, рецимо, инфраструктурни пројекти, енергетика, транспорт и животна средина. Што се тиче европских стандарда, они укључују финансирање пројекта који треба да нас подрже у процесу хармонизације наших прописа са правним тековинама ЕУ.

Програми прекограничне и регионалне сарадње

Кад је реч о прекограничној и регионалној сарадњи, за коју је намењен други део средстава ИПА, Санда Шимић, из сектора за донације и развојну помоћ Министарства за економске односе са иностранством, наглашава да је, заправо, реч о наставку тзв. Суседских програма, који су се примењивали из КАРДС програма у протекле три године, почев од 2004. Тих програма има пет: са Мађарском (обухваћени Војводина и град Београд), Румунијом (обухваћена североисточна Србија) и Бугарском (обухваћена југоисточна Србија), затим Јадрански програм са Италијом (укључен је цео регион Западног Балкана), као и програм КАДСЕС (укључено 18 земаља централне и источне Европе). Суседски програми подржавају реализацију пројеката сарадње институција из Србије са институцијама других, махом суседних, земаља.

Пројекте могу да пријављују општине, јавна предузећа, невладине организације, привредне коморе, асоцијације, удружења и остале непрофитне институције, а дијапазон области сарадње је широк: од инфраструктуре, преко културне размене, институционалне сарадње, туризма и заштите животне средине, до медија. Имплементација ових програма омогућава корисницима помоћи да са малим средствима савладају компликоване процедуре ЕУ за спровођење пројеката у чему им помоћ пружа Министарство за економске односе са иностранством.

За сада је у току реализација 18 пројеката из програма са Мађарском, седам пројеката из програма КАДСЕС, а у наредних месец дана очекује се потписивање уговора за реализацију пројеката из остала три програма.

Како ће наставак реализације ових програма ићи у оквиру новог финансијског инструмента ЕУ–ИПА, у току је припрема нових докумената за постојеће програме, а у наредној години очекује се и припрема програма са нашим другим суседима, попут Хрватске и Босне.

Ево како то изгледа на једном примеру: у сарадњи са Мађарима као партнерима, за 2004. годину, из ЕУ одобрена су, између осталог, средстава за пројекте Џудо клуба у Руми, Извршног већа Војводине за рад еврорегиона ДКМТ, Агенције за мала и средња предузећа из Сомбора и Суботице.

– Ми већ радимо на припреми потребних програмских докумената за програм ИПА, каже Санда Шимић додајући да ће програми бити спремни у наредних годину дана, а да се њихова имплементација очекује крајем наредне или почетком 2008. године. До тада се очекује расписивање још неколико конкурса од средстава Суседских програма (из буџета програма КАРДС за 2004-2006. годину).

-------------------------------------------------------------------------

Више од милијарду евр

Европска унија је, посредством Европске агенције за реконструкцију, Србији у последњих девет година, доделила, закључно са прошлим месецом, нешто више од милијарду и 275 милиона евра. Пре 2000. године помоћ за обнову била је знатно мања од оне која је потом додељивана за реформе. У овој години износила је 142 милиона евра.