Što na um to na drum

U proteklih mesec dana na Kosovu i oko Kosova dogodile su se određene promene. Neke nabolje, neke nagore, zavisno od dioptrije. Očigledno je da se posle posete Angele Merkel Srbiji ubrzava rasplet i nekakvo razrešenje kosovskog čvora.

Situacija na koju su svi navikli prethodnih desetak godina, kreće se ka stanju kojim će svi biti pomalo nezadovoljni. U ovih mesec dana mogu se evidentirati sledeće promene i rešenja. Najpre one manje loše.

Pod pokroviteljstvom Evropske unije postignut je dogovor Beograda i Prištine od 2. septembra o izgledu carinskih pečata. O tome šta je stvarno dogovoreno svaka od strana u pregovorima ima svoju interpretaciju koja bi se mogla razumeti kao rešenje „okruglo pa na ćoše”.

Drugo, deblokiran je embargo koji je Priština 20. jula uvela na robu iz centralne Srbije. Posle dva meseca prošli su prvi šleperi robe. Da li to znači da će se Beograd ili Priština izviniti Jadranki Kosor i hrvatskim privrednicima?

Takođe, dobro je i to što u poređenju sa prethodnim incidentima krajem jula, ovoga puta nije bilo mrtvih ni povređenih. Došli smo do trenutka kada se zlo trpi u strahu od goreg! Takođe, za sada je izbegnut možda najgori scenario, jer se nije desila akcija poput „Oluje”.

Sa druge strane, loše je to što se suverenitet Srbiji tiho izvlači kao tepih ispod nogu i što se „novom” strategijom ili taktikom „mic po mic” ili „taraba po taraba”, zaokružuje, makar i simbolični suverenitet Prištine na prelazima Brnjak i Jarinje, koji su glavni putevi ka severu Kosova.

Ovoga puta bez specijalne jedinice Rosu, ali helikopterima Kfora sprovodi se Ahtisarijev plan i zaokružuje nova država kako je vide zemlje koje su je priznale. Nažalost Srbije, među njima su i najmoćnije države tzv. kvinte (Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija, SAD).

U prethodnom periodu svi su apelovali na suzdržanost. Srbi i Albanci su se držali tog apela, ali posao za Albance ionako odrađuju Kfor i Euleks. Za to vreme, za razliku od događaja krajem jula kada se Rusija nije oglašavala, njen ambasador u Beogradu je, za diplomate neuobičajenim tonom, pokazao kako se brane interesi Rusije.

Ambasador, kome su najčešći sagovornici desničari i ekstremisti iz Srbije, u prisustvu uglavnom prozapadno orijentisanih struktura, pokazao je kako velike sile imaju stalne interese a ne (samo) stalne prijatelje, kao i da nije teško u malim državama kakva je Srbija demonstrirati takav ton.

Da su samo srpski interesi, a ne i ruski u pitanju, ne bi bilo takvog uzbuđenja. Razumljivo je da ruski ambasador brani interese Rusije, ali nije logično da Srbi na Kosovu brane ruske interese. Rusija možda i može da brani Srbe i Srbiju makar u Savetu bezbednosti, ali Srbi na Kosovu ne mogu da brane ni sami sebe.

Naročito, oni ne mogu biti žrtve neispunjenih obećanja i neostvarene podrške. Setimo se trijumfalnog dolaska i neslavnog odlaska ruske jedinice iz Kosova Polja. Koliko su se nade podgrevale prethodnih godina čak i neposredno od ruskog ambasadora svedoči i stalna postavka slika Putina i Medvedeva (što je donekle razumljivo), kod mosta u Severnoj Mitrovici, ali i Lukašenka (što je potpuno nerazumljivo).

Jedan broj Srba severno od Ibra na ovaj način sebe predstavlja kao ruski faktor u okruženju NATO-a. U isto vreme, saveznici Prištine ne grde Albance kao Rusi Srbe, već im instaliraju državu. Njihova podrška nije moralna već realna.

Dok su zemlje u našem okruženju članice ili kandidati za članstvo u EU i NATO, Srbija je stalno na prekretnici ili klackalici. U ovom momentu se ne zna tačno koliko je stubova spoljne politike Srbije. Oni čija podrška izostaje svako malo nam zavrću ruku, gas, evropsku perspektivu.

To nije ni tako teško kada među strankama nema dogovora kuda Srbije ide i treba da ide. Kao da svaka velika sila ovde ima svoju stranku? Vreme je za jasan kurs Srbije! Ostaje problem što se bliže izbori i izborna kampanja, a to znači da još uvek „nije vreme”.

Dok se ne „steknu uslovi”, LDP će pozivati na priznanje kosovske realnosti i kosovske države, Nikolić i Koštunica će ići na kongres Jedinstvene Rusije krajem septembra, a Vuk Jeremić će zahvaliti Konuzinu na marketingu za koji se ne zna da li mu je više doneo ili odneo, zavisno od ciljne grupe koju želi da impresionira.

U politici i diplomatiji gotovo uvek jedna priča ide drumom, druga šumom. Za albanske i srpske saveznike moglo bi se reći da jedni rečima a drugi helikopterima demonstriraju pristup „što na um to na drum”.