Stožer akademskog života

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti juče je, uz prisustvo brojnih kolega i prijatelja, održan komemorativni skup posvećen uspomeni na preminulog akademika Nikšu Stipčevića (1929–2011), poznatog romanistu i nekadašnjeg profesora i dekana Filološkog fakulteta u Beogradu.

Pisac i akademik Dobrica Ćosić govorio je o Stipčeviću, kao intelektualcu vrhunskog reda i jednom od najaktivnijih Akademijinih članova, savesnom i razboritom čoveku preciznih načela, osvrnuvši se i na njihovo višedecinijsko prijateljstvo koje je nazvao ličnom i porodičnom povešću.

Ćosić je podsetio na kompetentan sadržaj i vrednosni značaj Stipčevićevih knjiga, dodajući da je ovaj uvaženi stručnjak bio kreativan proučavalac Dantea Aligijerija, ali i izvanredni tumač savremenog srpskog pesništva.

– Bio je izraziti patriota humanističke provinijencije, zbog čega je jedno vreme obavljao i diplomatsku dužnost. Čovek sklon pragmatizmu u javnom, i hedonizmu u ličnom životu, a sve to opet u granicama dostojanstva. Sada mi je dragoceni drug u zamišljenom ćutanju u ovoj nepodnošljivoj buci bahatog praznoslovlja, naglasio je Dobrica Ćosić.

Književnica i akademik Svetlana Velmar Janković govorila je o delu Nikše Stipčevića i neobičnom uglu iz kojeg je u knjigama (Usmeno, Učitavanja, Poređenja, Kritičke i druge minijature…) predstavljao svoje ideje.

– Za mene je oduvek bilo podsticajno to radosno divljenje s kojim je kružio oko predmeta istraživanja, i nakon što bi u svojoj duhovnoj radionici proučio sve slojeve teme, dolazio bi do srži problema o kojem piše, istakla je književnica dodajući da se uz prijateljstvo sa Stipčevićem „živelo lepše, sa više smisla i više nade”.

Slobodan Grubačić, dopisni član SANU, govorio je o naučnom doprinosu svog kolege, naglasivši da je Nikša Stipčević bio od onih ljudi elitističke probirljivosti koji su pisali malo ali dobro. Za njega je književna kritika bila „literatura literature”; stil mu je odnegovan, a govornička veština takmiči se sa preciznošću formulacija – istakao je Grubačić, dodajući da je ta veština išla dotle da je cenjeni profesor „bio u pravu i onda kada nije bio u pravu…”.

– Bio je stožer našeg akademskog života, zbog čega to doba možemo nazvati i Nikšino doba. Kao građanin sveta umeo je da prepozna stvarne vrednosti kulture i da stvaralački doprinese njihovom unapređenju – rekao je Grubačić.