Hrana guvernerova noćna mora

Kad god se pedesetogodišnja Kruševljanka Zvezdana K. vrati iz kupovine, komentariše kako joj je torba sve praznija iako u supermarketu ostavlja sve više para. Odlazak u nabavku hrane i pića za četvoročlanu porodicu za nju je postao stresna avantura sa neizvesnim krajem.

– Ne daj bože da mi je potrebno i nešto od kućne hemije ili kozmetike. Hiljadarka je postala ništa. Toliko potrošim samo za namirnice za jedan dan. A sutra sve iz početka. Ponovo moram u radnju – žali se naša sagovornica.

Sa nostalgijom se seća kako su je u osnovnoj školi učili da možemo da hranimo pola Evrope. Sada, čini se, jedva uspevamo da nahranimo sami sebe. Da nevolja bude još veća, namirnice nikada nisu bile skuplje. Pa, zašto je hrana u Srbiji skupa? I što je još važnije, zašto i dalje poskupljuje?

Od očekivanja čelnika monetarne politike da će jesen doneti pojeftinjenja, a time i nižu inflaciju, uz izuzetke, ništa nije bilo. Stručnjaci kažu da nismo izolovano ostrvo u moru, već deo svetskog tržišta. Zbog toga, objašnjavaju oni, poskupljenja na svetskom tržištu utiču i na maloprodajne cene kod nas. Nešto tu, ipak, ne pije vodu u potpunosti. Jer, kada padne cena nafte na svetskom tržištu, kod nas gorivo ne pojeftini. Kada evro skače, svi u kretanju kursa nađu razlog za poskupljenja. Ali, kada evropska valuta pada ili kada joj se vrednost stabilizuje, nikome ne pada na pamet da cenovnike vrati na prethodni nivo. Zbog toga u organizacijama za zaštitu potrošača ističu da cene hrane u Srbiji, osim svetskog tržišta, kroji i naša specifičnost – nedovoljna konkurencija. Trgovci uglavnom nisu raspoloženi za razgovor o ovoj temi. Pravdaju se da su poslednja karika u lancu koji vodi od fabrike do potrošača i da oni samo primenjuju cenovnike koje određuju proizvođači, uvoznici, dobavljači...

Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, smatra da ne možemo mimo sveta i da cene hrane u Srbiji prate one na stranim tržištima, gde je takođe sve poskupelo.

– Broj stanovnika u svetu se povećao, a elementarne nepogode poput suša i poplava nikada nisu bile češće nego poslednjih godina, pa su prinosi smanjeni. Osim toga, ne možemo da očekujemo ni povećanje poljoprivrednih površina. Veoma je interesantna pojava i da je povećanjem dohotka po glavi stanovnika u Kini i Indiji došlo i do promene strukture ishrane. Umesto žitarica i oni sada hoće više mesa. To je ogroman pritisak na potražnju, a kapaciteti su ograničeni, pa i cene rastu. Mi smo u celoj toj priči mali, nemamo ogromne površine pod žitaricama poput Ukrajine i Rusije i jednostavno se prilagođavamo – smatra Cvijanović.

U vodećim organizacijama za zaštitu potrošača kažu da svakodnevno prate kretanje maloprodajnih cena, a na pitanje zbog čega je hrana toliko skupa i zašto i dalje poskupljuje, imaju spreman odgovor. Doduše, drugačiji od odgovora ekonomskih stručnjaka.

– Zbog čega sve poskupljuje? Zbog toga što imamo neuređene odnose na tržištu i trgovačke i proizvođačke monopole sa kojima država nikako da se obračuna – ističe Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Postoji li još neki recept za jeftiniju hranu u Srbiji, bez obzira na nespremnost države za končani obračun sa monopolima i kartelima. Cvijanović podseća i da su iznurenost naše poljoprivrede i usitnjenost poseda glavni uzroci nedovoljne produktivnosti i neprofitabilnosti našeg seljaka, odnosno naše poljoprivrede, a time i visokih cena hrane. Osim toga, to što zeleniš neretko dobijamo iz treće ili četvrte ruke, takođe gura cene na gore. Tu treba tražiti jedno od rešenja – smatra on.

– Ukoliko bi poljoprivredni proizvođači u Srbiji počeli da se na bilo koji način udružuju, da osnivaju zadruge, razne kooperative ili nešto treće, oni bi u startu bili produktivniji i konkurentniji. Glavni problem je to što pri nabavci materijala, goriva i ostalih inputa naš seljak ne može da ostvari korist poput nižih marži, odnosno da dobije popuste. Kada, na primer, veliki sistemi kupe hiljade tone đubriva i stotine tona semena ili mehanizaciju, dobijaju ih povoljnije nego individualni proizvođači. To bi udruživanjem moglo da se reši. A naravno da i visoka cena troškova proizvodnje određuje cenu poljoprivrednih proizvoda. Povećanjem produktivnosti sigurno bismo dobili jeftiniju hranu – zaključuje Cvijanović.

S. Despotović

-------------------------------------------------------------

Ne postoje razlozi da šećer poskupi

Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović izjavio je juče da nema razloga za poskupljenje šećera i da očekuje da će tržište te životne namirnice u Srbiji u narednim nedeljama biti u potpunosti stabilizovano.„Kada se na razložan način sagledaju svi troškovi proizvodnje ne postoje utemeljeni ekonomski razlozi da šećer poskupi”, kazao je Petrović novinarima.

Ministar je naglasio da se na površinama od 55.000 do 60.000 hektara pod šećernom repom ove godine beleži veoma dobar prinos koji iznosi 50 tona po hektaru.„Sadržaj šećera, odnosno digestija veća je nego prošle godine i iznosi 16 odsto”, rekao je Petrović.

Ministar je naglasio da će produkcija šećera biti ne samo dovoljna za domaću potrošnju već i za ispunjenje izvozne kvote.

On je podsetio da se iz robnih rezervi na tržište svakog meseca „pušta” po 3.000 tona šećera i ukazao da je u toku tender za kupovinu 15.000 tona šećera od strane Robnih rezervi.

Petrović je kazao da poskupljenje i nestašica šećera uskoro „više neće biti tema” kao i da će korak po korak, vrlo brzo, država naći adekvatne odgovore i za sve moguće izazove tržišta kada je reč o drugim osnovnim životnim namirnicama.

Maloprodajna cena šećera u trgovinama u Srbiji kreće se od 103 do 130 dinara po kilogramu, iako prema mišljenju stručnjaka ne bi trebalo da bude veća od 95 dinara, jer šećera na domaćem tržištu ima dovoljno, a dobra snabdevenost se očekuje i u narednom periodu.

Tanjug