Sudsko ubistvo u Džordžiji

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Sve što su branioci posle pravne bitke duge dve decenije mogli da isposluju za svog klijenta bilo je da mu se smrtonosna hemikalija u vene ubrizga četiri sata kasnije nego što je prvobitno bilo predviđeno.

U jednom od najkontroverznijih slučajeva u istoriji američkog pravosuđa, 42-godišnji crnac Troj Dejvis poslednju nadu izgubio je u sredu uveče kada je Vrhovni sud bez obrazloženja odbio njegovu molbu da se pogubljenje zaustavi.

Pola sata kasnije, smrtna kazna presuđena još 1991, izvršena je u proceduri koja je trajala 15 minuta.

U svoju nevinost ili bar u to da sudski proces nije dokazao njegovu krivicu, uspeo je da ubedi 57 odsto sugrađana, Savet Evrope, papu Benedikta, Amnesti internešenel, bivšeg predsednika Džimija Kartera, 51 kongresmena i više od 600.000 ljudi širom sveta koji su potpisali peticiju za njegovo pomilovanje.

To nije impresioniralo ni sudove u državi Džordžija, niti najvišu sudsku instancu SAD.

Dejvis je osuđen za ubistvo jednog 27-godišnjeg policajca koji je u avgustu 1989, iako van dužnosti, intervenisao u noćnoj tuči na parkingu jednog restorana brze hrane na američkom jugu. Pogođen je metkom iz pištolja koji nikad nije pronađen, a Dejvis je proglašen ubicom na osnovu izjava devet svedoka na suđenju.

Sedmoro je naknadno povuklo izjave tvrdeći da su date pod pritiskom lokalne policije. Nekoliko članova porote takođe se posle izricanja presudepredomislilo. Pojavio se i svedok koji je tvrdio da mu je drugi učesnik u tuči priznao da je on potegao oroz. Obrana je insistirala da ne postoji nijedan fizički dokaz koji bi optuženog povezao sa ubistvom – mrlja krvi, DNK nalazi, ni oružje iz kojeg je pucano – sve to nije bilo dovoljno da se proces revidira.

Bilo je doduše razlog da se pogubljenje odloži čak četiri puta od 2007, ali ne i da se presuda preinači, makar na doživotnu robiju. Argument je sve vreme bio da odbrana nije uspela da dokaže da je osuđenik bespogovorno nevin.

Posle pogubljenja, branioci su taj čin okarakterisali kao „legalni linč” i „sudsko ubistvo”. Posledica je početak novih debata o smrtnoj kazni u Americi, koja ima i svoje strasne zagovornike i ogorčene protivnike.

U SAD se izvršava više smrtnih kazni nego bilo gde drugde u zapadnom svetu. Više pogubljenja imaju samo Kina, Iran, Severna Koreja i Jemen.

U prošloj godini ovde je bilo 46 egzekucija, pri čemu je injekcija – osuđeniku koji leži privezan za bolnička nosila na točkovima u vene se zabadaju cevčice kojima se u krvotok ubacuje smrtonosna tečnost – bila većinski metod.

Jedino je u Virdžiniji korišćena ozloglašena električna stolica, a pogubljenje u državi Juta je izvršeno još starijim metodom: izvođenjem pred streljački stroj.

Pokret za ukidanje smrtne kazne ovde postoji mahom u formi nevladinih organizacija. Ova oblast je u nadležnosti saveznih država, pri čemu je njih 16 drakonsku kaznu ukinulo, ali je još na snazi u 34.

U „ćelijama smrti”, čekajući pogubljenje, na početku ove godine bio je 3.251 osuđenik. Najviše ih je u Kaliforniji(721), Floridi (398) i Teksasu (321), čiji je guverner Rik Peri, vodeći kandidat republikanaca za predsedničku nominaciju, nedavno izjavio da mu činjenica što je za vreme njegovog 11-godišnjeg upravljanja ovom državom pogubljeno 235 muškaraca i žena nimalo ne remeti miran san.