Судско убиство у Џорџији

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Све што су браниоци после правне битке дуге две деценије могли да испослују за свог клијента било је да му се смртоносна хемикалија у вене убризга четири сата касније него што је првобитно било предвиђено.

У једном од најконтроверзнијих случајева у историји америчког правосуђа, 42-годишњи црнац Трој Дејвис последњу наду изгубио је у среду увече када је Врховни суд без образложења одбио његову молбу да се погубљење заустави.

Пола сата касније, смртна казна пресуђена још 1991, извршена је у процедури која је трајала 15 минута.

У своју невиност или бар у то да судски процес није доказао његову кривицу, успео је да убеди 57 одсто суграђана, Савет Европе, папу Бенедикта, Амнести интернешенел, бившег председника Џимија Картера, 51 конгресмена и више од 600.000 људи широм света који су потписали петицију за његово помиловање.

То није импресионирало ни судове у држави Џорџија, нити највишу судску инстанцу САД.

Дејвис је осуђен за убиство једног 27-годишњег полицајца који је у августу 1989, иако ван дужности, интервенисао у ноћној тучи на паркингу једног ресторана брзе хране на америчком југу. Погођен је метком из пиштоља који никад није пронађен, а Дејвис је проглашен убицом на основу изјава девет сведока на суђењу.

Седморо је накнадно повукло изјаве тврдећи да су дате под притиском локалне полиције. Неколико чланова пороте такође се после изрицања пресудепредомислило. Појавио се и сведок који је тврдио да му је други учесник у тучи признао да је он потегао ороз. Обрана је инсистирала да не постоји ниједан физички доказ који би оптуженог повезао са убиством – мрља крви, ДНК налази, ни оружје из којег је пуцано – све то није било довољно да се процес ревидира.

Било је додуше разлог да се погубљење одложи чак четири пута од 2007, али не и да се пресуда преиначи, макар на доживотну робију. Аргумент је све време био да одбрана није успела да докаже да је осуђеник беспоговорно невин.

После погубљења, браниоци су тај чин окарактерисали као „легални линч” и „судско убиство”. Последица је почетак нових дебата о смртној казни у Америци, која има и своје страсне заговорнике и огорчене противнике.

У САД се извршава више смртних казни него било где другде у западном свету. Више погубљења имају само Кина, Иран, Северна Кореја и Јемен.

У прошлој години овде је било 46 егзекуција, при чему је инјекција – осуђенику који лежи привезан за болничка носила на точковима у вене се забадају цевчице којима се у крвоток убацује смртоносна течност – била већински метод.

Једино је у Вирџинији коришћена озлоглашена електрична столица, а погубљење у држави Јута је извршено још старијим методом: извођењем пред стрељачки строј.

Покрет за укидање смртне казне овде постоји махом у форми невладиних организација. Ова област је у надлежности савезних држава, при чему је њих 16 драконску казну укинуло, али је још на снази у 34.

У „ћелијама смрти”, чекајући погубљење, на почетку ове године био је 3.251 осуђеник. Највише их је у Калифорнији(721), Флориди (398) и Тексасу (321), чији је гувернер Рик Пери, водећи кандидат републиканаца за председничку номинацију, недавно изјавио да му чињеница што је за време његовог 11-годишњег управљања овом државом погубљено 235 мушкараца и жена нимало не ремети миран сан.