Četiri jahača alkoholizma

Kako izgleda i kako se ponaša prosečni srpski alkoholičar? Kako podnosi apstinenciju i kakva mu je narav pod uticajem pića? Kakva terapija bi dala najbolje rezultate?

Ovo su neka od pitanja na koja su odgovore potražili stručnjaci ovdašnjeg ogranka nemačke farmaceutsko-hemijske kompanije „Merk”, koji su sproveli projekat klasifikacije srpskih zavisnika od alkohola, prvi takav u našoj zemlji.

Testiranjem je obuhvaćeno 285 pacijenata iz šest specijalizovanih bolnica (246 muškaraca i 39 žena), a primenjena je metoda dr Otoa Mihaela Leša, profesora Psihijatrijske univerzitetske klinike u Beču.

– Prema njegovoj klasifikaciji, razlikuju se četiri tipa alkoholičara. U Srbiji preovlađuje tip 2, sa 38,9 odsto. To su oni koji piju kako bi lakše prevazišli konfliktne situacije i misle da će tako rešiti psihičke probleme – kažu stručnjaci kompanije „Merk”, dodajući da je prosečna starost srpskog zavisnika od alkohola oko 45 godina.

Drugo mesto po zastupljenosti zauzeo je tip 3 – njemu pripada 32 procenta.

– Ne znači da je pacijent tipa 1 manji zavisnik od onog koji je svrstan u četvrtu kategoriju. Često se dešava da i predstavnik prve grupe na lečenje dolazi u visokoalkoholisanom stanju, čak i sa više od 2,5 promila alkohola u krvi – navodi dr Boban Milojković, menadžer ovog pilot-projekta. On naglašava da je svrha primene Lešove tipologije prilagođavanje psiho-farmakološke terapije svakom pacijentu ponaosob.

Prosečan zavisnik od alkohola u Srbiji ne razlikuje se od svoje „evropske braće po kapljici”, preliminarni su rezultati do kojih je došao pilot projekat, ali stručnjaci „Merka” naglašavaju da su za konačan zaključak potrebne temeljnije analize i poređenja.

Pol zavisnika ne određuje da li je neko „lakši” ili „teži” pacijent – napominje prof. dr Petar Nastasić, predsednik republičke komisije za prevenciju zloupotrebe alkohola i alkoholizma.

– Muškarci teže ostavljaju piće, zbog rasprostranjenog mnjenja da bi „svako muško trebalo da pije”. Sa druge strane, među ženama je veliki broj obolelih od takozvanog simptomatskog alkoholizma – sklonije su „samolečenju” alkoholom, misleći da će čašicom odagnati depresiju, usamljenost, razvod, tegobe svake vrste. U slučaju da se odluče na apstinenciju od alkohola, žene su podložnije drugačijoj vrsti zavisnosti koju prouzrokuju tablete (benzodiazepini) – zaključuje Nastasić.

-------------------------------------------------

Ugroženo je i okruženje zavisnika

Stručnjaci smatraju da nije zahvalno procenjivati u kakvoj su relaciji alkoholizam i ratno-tranzicione prilike u Srbiji devedesetih i potonjih godina. Ali, nema dileme da su posledice neumerenog konzumiranja pića višestruke. Povećan je rizik od oboljenja sistema za varenje, u prvom redu jetre, a zatim i kardiovaskularnih tegoba, moždanog udara, demencije, karcinoma i psiholoških problema. Ugroženo je i okruženje zavisnika, prevashodno porodica, prijatelji, kolege...

– Takav ishod je dobrim delom posledica izostanka prevencije i sistematskog praćenja problema. Zato je u toku izrada strategije i plana za suzbijanje ove vrste zavisnosti – naglašava dr Petar Nastasić.