Четири јахача алкохолизма

Како изгледа и како се понаша просечни српски алкохоличар? Како подноси апстиненцију и каква му је нарав под утицајем пића? Каква терапија би дала најбоље резултате?

Ово су нека од питања на која су одговоре потражили стручњаци овдашњег огранка немачке фармацеутско-хемијске компаније „Мерк”, који су спровели пројекат класификације српских зависника од алкохола, први такав у нашој земљи.

Тестирањем је обухваћено 285 пацијената из шест специјализованих болница (246 мушкараца и 39 жена), а примењена је метода др Отоа Михаела Леша, професора Психијатријске универзитетске клинике у Бечу.

– Према његовој класификацији, разликују се четири типа алкохоличара. У Србији преовлађује тип 2, са 38,9 одсто. То су они који пију како би лакше превазишли конфликтне ситуације и мисле да ће тако решити психичке проблеме – кажу стручњаци компаније „Мерк”, додајући да је просечна старост српског зависника од алкохола око 45 година.

Друго место по заступљености заузео је тип 3 – њему припада 32 процента.

– Не значи да је пацијент типа 1 мањи зависник од оног који је сврстан у четврту категорију. Често се дешава да и представник прве групе на лечење долази у високоалкохолисаном стању, чак и са више од 2,5 промила алкохола у крви – наводи др Бобан Милојковић, менаџер овог пилот-пројекта. Он наглашава да је сврха примене Лешове типологије прилагођавање психо-фармаколошке терапије сваком пацијенту понаособ.

Просечан зависник од алкохола у Србији не разликује се од своје „европске браће по капљици”, прелиминарни су резултати до којих је дошао пилот пројекат, али стручњаци „Мерка” наглашавају да су за коначан закључак потребне темељније анализе и поређења.

Пол зависника не одређује да ли је неко „лакши” или „тежи” пацијент – напомиње проф. др Петар Настасић, председник републичке комисије за превенцију злоупотребе алкохола и алкохолизма.

– Мушкарци теже остављају пиће, због распрострањеног мњења да би „свако мушко требало да пије”. Са друге стране, међу женама је велики број оболелих од такозваног симптоматског алкохолизма – склоније су „самолечењу” алкохолом, мислећи да ће чашицом одагнати депресију, усамљеност, развод, тегобе сваке врсте. У случају да се одлуче на апстиненцију од алкохола, жене су подложније другачијој врсти зависности коју проузрокују таблете (бензодиазепини) – закључује Настасић.

-------------------------------------------------

Угрожено је и окружење зависника

Стручњаци сматрају да није захвално процењивати у каквој су релацији алкохолизам и ратно-транзиционе прилике у Србији деведесетих и потоњих година. Али, нема дилеме да су последице неумереног конзумирања пића вишеструке. Повећан је ризик од обољења система за варење, у првом реду јетре, а затим и кардиоваскуларних тегоба, можданог удара, деменције, карцинома и психолошких проблема. Угрожено је и окружење зависника, превасходно породица, пријатељи, колеге...

– Такав исход је добрим делом последица изостанка превенције и систематског праћења проблема. Зато је у току израда стратегије и плана за сузбијање ове врсте зависности – наглашава др Петар Настасић.