Vraćanje izgubljene bliskosti

Od našeg specijalnog izveštača

London – Na sceni „Koteslou” Nacionalnog teatra u Londonu, pre nekoliko dana je premijerno izvedena, dugo očekivana, najnovija drama „Tuga” Majka Lija, poznatog britanskog filmskog reditelja,čiji je rad u pozorištu (nepravedno) ostao u debeloj senci njegove mnogo uspešnije filmske karijere (Li je autor filmova „Tajnei laži”, „Ambiciozne devojke”, „Vera Drejk”, „Još jedna godina” i mnogih drugih). Neobično je to što su autori predstave svoj rad držali u potpunoj tajnosti sve do premijere. U medijimanisu mogli da se pronađuintervjui sa piscem i rediteljem, alini sa glumcima, nikakvi detalji o komadu nisu bili objavljivani, čak je i sam naslov „Tuga” obelodanjensamo nekoliko dana pre premijere,mesecima se u najavama govorilo o „novom komadu” Majka Lija.

U žiži Lijevog interesovanja u „Tugi” je odnos između dece i roditelja, potpuno odsustvo međusobnog razumevanja, što je problem koji je često bio predmet analize u njegovim filmovima, „Tajne i laži”, „Život je sladak” i „Sve ili ništa”. Radnja se dešava krajem pedesetih godina prošlog veka u Londonu, u vreme Božića, u dnevnom boravku kuće u kojoj živi protagonistkinja Doroti, žena srednjih godina,čiji je muž stradao tokom rata –igra je glumica Lesli Menvil koja je često igrala u Lijevim filmovima „Sve ili ništa”, „Vera Drejk”, „Još jedna godina”). Vreme je promena, likovi se sa nostalgijom sećaju srećnije prošlosti, doba pre rata, što se može razumeti i kao komentar na aktuelne društvene okolnosti, opšte nezadovoljstvo koje se oseća i u Britaniji (nedavni nemiri u Londonu su manifestacija tog nezadovoljstva). Doroti živi sa bratom neženjom Edvinom (Sem Keli) i jezivo otuđenom, depresivnom petnaestogodišnjom ćerkom Viktorijom (Rubi Bental). Uprkos Dorotinim naporima da usreći ćerku, Viktorija je otrovana mržnjom prema majci, što se reflektuje u totalnom odsustvu njene socijalizacije, rezigniranom neuspehu u školi, zatrpavanjem knjigama kao načinom bega. Tonove komike i živosti u njihovu strašno sumornu svakodnevicu unosi kruto šaljivi Edvinov prijatelj doktor Hju (Dejvid Horovic), bučan i retko šarmantan, kao i dve vrlo neotesane, primitivne alapače nušićevskog tipa, Dorotine prijateljice Gertruda (Merion) i Mjurijel (Vendi Notingem).

Pisac Majk Li je i reditelj predstave „Tuga” – njegova režija je jesu markantna karakteristika Lijevih filmova,toplina i izuzetno saosećanje koji prate Lijev prikaz jako tužnih života aktera. Njihovi pokušaji da vrate izgubljenu bliskost i nežnost, na sceni se, na primer, izražavaju u scenama u kojima Doroti i Edvin u potpunoj tišini duetski pevaju poznate nostalgične pesme „Laku noć,dušo”, „Osmeh” itd. „Tuga” donosi suptilnu, tananu anatomiju disfunkcionalne porodice, slomljene komunikacije između roditelja i dece, neuspešnih pokušaja da se pokidani odnosi zakrpe. A glumci dirljivo predstavljaju njihove napore da nastave dalje, da ne ispuste korak, iako im okolnosti uopšte ne pomažu da se iskobeljaju iz tog mulja.

Nacionalni teatar u Londonu,koji se nalazi na obali Temze, u sklopu kompleksa koncertnih dvorana, galerija, restorana i kafića, ima tri scene, a kapacitet najmanje „Koteslou”, na kojoj se igra „Tuga”,jeste 300 gledalaca (dosta liči na našu scenu „Raša Plaović”). Ovo je prvi Lijev rad u teatru posle 2005. godine i predstave „Dvesta godina”, koja je takođe produkcijaNacionalnog teatra, pre koje Li nije radio u pozorištu čak 22 godine. Treba napomenuti da su njegovi profesionalni počeci upravo vezani za rad u pozorištu – početkom sedamdesetih godina Li se pojavio u dramskojumetnosti kao uspešan pisac pozorišnih komada „Bebe rastu”, „Abigejlina zabava”, „Ekstaza” i druge.