Враћање изгубљене блискости

Од нашег специјалног извештача

Лондон – На сцени „Котеслоу” Националног театра у Лондону, пре неколико дана је премијерно изведена, дуго очекивана, најновија драма „Туга” Мајка Лија, познатог британског филмског редитеља,чији је рад у позоришту (неправедно) остао у дебелој сенци његове много успешније филмске каријере (Ли је аутор филмова „Тајнеи лажи”, „Амбициозне девојке”, „Вера Дрејк”, „Још једна година” и многих других). Необично је то што су аутори представе свој рад држали у потпуној тајности све до премијере. У медијиманису могли да се пронађуинтервјуи са писцем и редитељем, алини са глумцима, никакви детаљи о комаду нису били објављивани, чак је и сам наслов „Туга” обелодањенсамо неколико дана пре премијере,месецима се у најавама говорило о „новом комаду” Мајка Лија.

У жижи Лијевог интересовања у „Туги” је однос између деце и родитеља, потпуно одсуство међусобног разумевања, што је проблем који је често био предмет анализе у његовим филмовима, „Тајне и лажи”, „Живот је сладак” и „Све или ништа”. Радња се дешава крајем педесетих година прошлог века у Лондону, у време Божића, у дневном боравку куће у којој живи протагонисткиња Дороти, жена средњих година,чији је муж страдао током рата –игра је глумица Лесли Менвил која је често играла у Лијевим филмовима „Све или ништа”, „Вера Дрејк”, „Још једна година”). Време је промена, ликови се са носталгијом сећају срећније прошлости, доба пре рата, што се може разумети и као коментар на актуелне друштвене околности, опште незадовољство које се осећа и у Британији (недавни немири у Лондону су манифестација тог незадовољства). Дороти живи са братом нежењом Едвином (Сем Кели) и језиво отуђеном, депресивном петнаестогодишњом ћерком Викторијом (Руби Бентал). Упркос Доротиним напорима да усрећи ћерку, Викторија је отрована мржњом према мајци, што се рефлектује у тоталном одсуству њене социјализације, резигнираном неуспеху у школи, затрпавањем књигама као начином бега. Тонове комике и живости у њихову страшно суморну свакодневицу уноси круто шаљиви Едвинов пријатељ доктор Хју (Дејвид Хоровиц), бучан и ретко шармантан, као и две врло неотесане, примитивне алапаче нушићевског типа, Доротине пријатељице Гертруда (Мерион) и Мјуријел (Венди Нотингем).

Писац Мајк Ли је и редитељ представе „Туга” – његова режија је јесу маркантна карактеристика Лијевих филмова,топлина и изузетно саосећање који прате Лијев приказ јако тужних живота актера. Њихови покушаји да врате изгубљену блискост и нежност, на сцени се, на пример, изражавају у сценама у којима Дороти и Едвин у потпуној тишини дуетски певају познате носталгичне песме „Лаку ноћ,душо”, „Осмех” итд. „Туга” доноси суптилну, танану анатомију дисфункционалне породице, сломљене комуникације између родитеља и деце, неуспешних покушаја да се покидани односи закрпе. А глумци дирљиво представљају њихове напоре да наставе даље, да не испусте корак, иако им околности уопште не помажу да се искобељају из тог муља.

Национални театар у Лондону,који се налази на обали Темзе, у склопу комплекса концертних дворана, галерија, ресторана и кафића, има три сцене, а капацитет најмање „Котеслоу”, на којој се игра „Туга”,јесте 300 гледалаца (доста личи на нашу сцену „Раша Плаовић”). Ово је први Лијев рад у театру после 2005. године и представе „Двеста година”, која је такође продукцијаНационалног театра, пре које Ли није радио у позоришту чак 22 године. Треба напоменути да су његови професионални почеци управо везани за рад у позоришту – почетком седамдесетих година Ли се појавио у драмскојуметности као успешан писац позоришних комада „Бебе расту”, „Абигејлина забава”, „Екстаза” и друге.