Prvi servis za medalju

Pred našim odbojkašicama je poslednja prepreka koja ih deli od finala Evropskog prvenstva. To je Turska. Rasplet će početi večeras u 20 č u beogradskoj dvorani „Pionir”.

Da li taj zadatak može da reši naša reprezentacija? Može, razume se. Međutim, u sportu nikada ništa nije sigurno. Svako ima šansu i ma koliko ona izgledala mala pre utakmice može da bude dovoljna za iznenađenje.

Rasprostranjeno je shvatanje da je domaćin u prednosti: navikao na teren, njegovih navijača je više, možda i sudije potpadnu pod uticaj publike i slično. Međutim, istorija sporta je puna primera kada domaćin nije ostvario očekivanja.

Mi imamo čemu da se nadamo. Ekipa je već prošla sito i rešeto. I to ne samo na ovom šampionatu, nego i ranije. Dovoljno je da se pogleda samo šta je sve preturila preko glave ove godine: pobednik Evropske lige, treća na Svetskom gran priju...

Ali, to je već za istoriju. Ovde, na Evropskom prvenstvu u Beogradu, krenula je pobedama (Francuska 3:1, Ukrajina 3:0), ali nije pružila igru koja ostavlja jak utisak. Usledio je i poraz s 3:1 od Nemačke, koja je veoma ozbiljna ekipa, ali nije strah i trepet za svet. Doduše, ona poslednjih godina ne leži našem timu. Međutim, to ne znači i da će uvek biti tako.

Potom je, bez izgubljenog seta, savladana Rumunija u osmini finala. Pobeda, kao ni one prethodne (a i poraz od Nemica), nije bila sporna. Međutim, nije to bila igra od koje zastaje dah.

Tek protiv Poljakinja (3:0), u četvrtfinalu, Srbija se predstavila kao moćna ekipa. Jasno je da samo na osnovu toga ne treba preuveličavati mogućnosti našeg tima. Ali, ne treba ih ni pripisivati slučajnosti.

Naše odbojkašice nisu navikle da igraju kod kuće ovakve utakmice. Sada, kada su u polufinalu, kada niko nema pravo da im prigovori da su se obrukale, trebalo bi da im bude lakše da pokažu šta znaju.

Selektor Terzić je, konačno, dočekao da se dogodi ono u šta je čvrsto verovao, pa je posle gotovo besprekorne igre protiv Poljske kazao:

– Najzad su sve odbojkašice „proigrale”. Samopouzdanje bi trebalo da im raste do kraja prvenstva.

Odlično ih zna, jer već godinama vodi našu reprezentaciju. I zato ga treba ozbiljno shvatiti kad najavljuje da one mogu još bolje.

Pri tome ukazuje da protivnik u svojim redovima ima istinsku svetsku zvezdu, da je odlično vođen i da je baš napredovao. Ali, mnogo veruje u svoje igračice.

Turkinje nisu za potcenjivanje. Uostalom, takav odnos ne može da se ima prema ekipi koja je ušla u polufinale evropskog prvenstva.

Na oprez navode i dve njene pobede – protiv Italije i Rusije. Što su u Monci pobedile domaćina (3:2) još bi moglo i da se shvati kao splet okolnosti, jer su Italijanke već obezbedile prvo mesto u grupi, ali Rusiju su izbacile u četvrtfinalu i to s 3:0. A Ruskinje su svetske prvakinje!

– Dobro poznajem tursku ekipu. Za mene nije iznenađenje što je pobedila Italiju i Rusiju, – otkriva Jelena Nikolić, koja već nekoliko godina igra u Turskoj, čija je liga među najjačima na svetu, pa odlično zna s kim ćemo imati posla.

Naše odbojkašice su ove godine u Evropskoj ligi pobedile Tursku i to u Istanbulu. Ali, bilo bi pogubno da se pomisli da će im večeras zadatak biti samo da to prepišu.

Turkinje imaju Neslihan Darnel, jednu od zvezda u sazvežđu svetskih asova. Biće i rasterećenije, jer ne igraju kod kuće, pa će psihološki pritisak osećati naše igračice. Ma koliko smatrali da je prebrođen protiv Poljske, on ne može biti i potpuno izbrisan.

Terzić je do četvrtfinalne utakmice isticao da naš tim igra slabije nego što može i razlog za to je nalazio u prevelikoj želji da se kod kuće ostvari nešto veliko. Ulaskom u polufinale osnovni zadatak je ispunjen, a sada preostaju dve utakmice da se osvoji medalja. U ovom timu ima igračica koje, kao i selektor, imaju bronzu sa Svetskog prvenstva 2006. i srebro s Evropskog šampionata 2007.

Dakle, znaju šta ih čeka. A selektor bi voleo, kao i odbojkašice, da večeras bude više publike nego na prethodnim utakmicama. Polufinale Evropskog prvenstva to i zaslužuje.

I. Cvetković