Ulazak u senci "duvanskog rata"

U Bukureštu će za neki dan biti potpisan novi, izmenjeni Sporazum o Centralnoevropskoj zoni slobodne trgovine (CEFTA), čije će članice – uprkos imenu zadržanom iz prvobitnog dokumenta iz decembra 1992. godine – u stvari biti zemlje jugoistočne Evrope: Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Makedonija (koje su već ratifikovale sporazum), Srbija, BiH i Albanija, kao i Moldavija (njihov se potpis očekuje 19. decembra u rumunskoj prestonici).

Iz sastava CEFTA su, pristupanjem Evropskoj uniji 2004. godine, izašle Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka (inače osnivači ove organizacije) i Slovenija, a dogodine će je napustiti i Rumunija i Bugarska, koje u januaru postaju članice EU.

Srbiju će na godišnjem samitu CEFTA predstavljati premijer Vojislav Koštunica, koji će, kako se očekuje, potpisati sporazum uprkos izvesnim spornim detaljima u njegovoj primeni. Srbija je, naime, tražila da joj se odobri da u naredne tri godine zadrži postojeće akcize za uvozne cigarete (gde spadaju i one iz Hrvatske), radi zaštite sopstvene proizvodnje. Kako sporazum predviđa, ukidanje svih carina i ostalih dažbina u međusobnoj razmeni država potpisnica, Hrvatska – koja na srpsko tržište izvozi veliku količinu duvanskih proizvoda –  odmah se usprotivila ovom zahtevu. Beograd se obratio briselskim zvaničnicima da posreduju u sporu, a Zagreb je uzvratio oštrom medijskom kampanjom, koja je kulminirala tekstom u hrvatskom "Nacionalu".

"Srpska ucena"

Naslovljen "Srpsko-hrvatski rat zbog CEFTA", napis je srpsko lobiranje kod komesara EU za proširenje Olija Rena, predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, evropskog komesara za trgovinu Petera Mandelsona i koordinatora Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erharda Buseka nazvao "ucenom". Zahtev da se zadrže akcize ocenjen je kao pokušaj da se hrvatski duvanski proizvodi izbace sa srpskog tržišta da bi se očuvao monopol kompanija "Filip Moris" i "Britiš ameriken tobako", koje očekuju da "bar još tri godine profitiraju od kupovine srpske duvanske industrije". Srpska strana je izrazila i želju da do 2010. godine štiti sopstvenu naftnu industriju dažbinama za uvoz naftnih derivata iz Hrvatske, ali to bi ne samo koštalo "Inu" već bi i smanjilo vrednost njenih deonica na tržištu, ističe zagrebački nedeljnik.

Sličan problem Hrvatska ima i sa BiH, koja takođe želi da još neko vreme zadrži zaštitne dažbine za uvoz određenog broja proizvoda iz susednih zemalja, i ako joj se to ne dopusti možda još neće pristupiti organizaciji CEFTA. Kako piše "Nacional", ukoliko bi bili prihvaćeni zahtevi BiH i Srbije, jedine dve države sa kojima Hrvatska ima suficit u trgovinskoj razmeni, vrednost izvoza hrvatskih preduzeća u ove zemlje bila bi smanjena gotovo za trećinu, i ona bi imala gubitak od nekoliko stotina miliona dolara.

U sporu koji će se, izgleda, nastaviti i posle potpisivanja sporazuma, hrvatska strana se poziva na nekoliko nepobitnih činjenica. Prvo, glavna zamisao CEFTA i jeste stvaranje zone slobodne trgovine, u kojoj među zemljama članicama neće postojati carinske i druge trgovinske prepreke, a u daljoj perspektivi stvaranje jedinstvenog regionalnog tržišta, dovoljno velikog da privuče strane investitore. Takvo tržište će takođe poslužiti i kao predvorje (ili "vežbaonica") za ulazak na tržište EU.

Drugo, Srbija je – u okviru Savezne Republike Jugoslavije – već potpisala bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini sa Hrvatskom, u kojem se navodi da u razmeni dve zemlje neće biti diskriminacije među proizvodima. Treće, od svih država potpisnica sporazuma očekuje se da primenjuju pravila Svetske trgovinske organizacije, bez obzira na to što nisu sve njene članice (misli se na Srbiju, Crnu Goru, BiH i Moldaviju). Raniji, takozvani Poznanjski kriterijumi za pristupanje CEFTA donekle su izmenjeni u Zagrebu 2005. godine, upravo kako bi organizaciji mogle da pristupe i zemlje koje još nisu u STO, niti su potpisale sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU.

Predlozi Zagrebu

Vlatko Sekulović, državni sekretar u Ministarstvu za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom, šef srpskog pregovaračkog tima, primećuje da nije pravedno da se od Beograda traži da smanji akcize, bez ustupaka na nekoj drugoj strani. On smatra da bi Hrvatska trebalo da smanji carinu od 38 odsto kojom štiti fabriku duvana u Rovinju s praktično monopolskim statusom, što Zagreb za sada odbija.

U izjavi za "Politiku" Sekulović navodi da su Hrvatskoj upućeni konkretni, konstruktivni predlozi koji se odnose na smanjenje opterećenja na uvoz cigareta za izvestan procenat i da se očekuje pozitivna reakcija na taj predlog i ostalih partnera u regionu. "Ako se to ne dogodi, pred nama su dve mogućnosti – ili uspostavljanje jednoobraznih sistema koji regulišu visinu opterećenja na cigarete (akciza), ili da svaka zemlja zaštiti svoje tržište, što bi značilo da ostajemo na istim pozicijama do ulaska u EU. Ukoliko Srbija ima diskriminatornu regulativu, onda Hrvatska ima diskriminatornu praksu kada je reč o uvozu cigareta", dodaje Sekulović.

Prema njegovim rečima, Srbija može pristati na izjednačavanje akciza samo pod uslovom da se poštuju interesi domaće duvanske industrije u sklopu međunarodne trgovine.

"To konkretno znači da otvaranje našeg tržišta direktno zavisi od otvaranja tržišta drugih zemalja u regionu, pod istim uslovima i pravilima. Domaći proizvođači cigareta imaju dominaciju u svojim zemljama, recimo u Hrvatskoj Tvornica duvana Rovinj kontroliše 90 odsto tržišta, u Makedoniji tri fabrike drže 85, a u Srbiji četiri proizvođača 85 odsto tržišta."
On, međutim, kaže da "duvansko pitanje" nije takvog karaktera da bi sprečilo pristupanje Srbije CEFTA, i da se ono može usaglašavati  sve do maja 2007, do kada je predviđena ratifikacija sporazuma.
Aleksandra Mijalković

--------------------------------------------------------------------------

Srbija parafirala sporazum CEFTA

BRISEL – Šef srpskog pregovaračkog tima u pregovorima o sporazumu o Srednjoevropskoj zoni slobodne trgovine (CEFTA) Vlatko Sekulović parafirao je juče u Briselu taj sporazum, koji će 19. decembra na samitu CEFTA u Bukureštu potpisati predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.

Srbija je deveta zemlja ili teritorija koja je parafirala sporazum, od kada su to 9. novembra učinile Makedonija, Bugarska, Hrvatska, Crna Gora, Rumunija, Albanija, Moldavija i Unmik (u ime Kosova i Metohije). Bosna i Hercegovina još nije odlučila da li će potpisati sporazum jer nije postigla dogovor sa Srbijom i Hrvatskom o koncesijama za određene proizvode, poput mesa i mleka. (Tanjug)