Улазак у сенци "дуванског рата"

У Букурешту ће за неки дан бити потписан нови, измењени Споразум о Централноевропској зони слободне трговине (ЦЕФТА), чије ће чланице – упркос имену задржаном из првобитног документа из децембра 1992. године – у ствари бити земље југоисточне Европе: Румунија, Бугарска, Хрватска, Македонија (које су већ ратификовале споразум), Србија, БиХ и Албанија, као и Молдавија (њихов се потпис очекује 19. децембра у румунској престоници).

Из састава ЦЕФТА су, приступањем Европској унији 2004. године, изашле Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка (иначе оснивачи ове организације) и Словенија, а догодине ће је напустити и Румунија и Бугарска, које у јануару постају чланице ЕУ.

Србију ће на годишњем самиту ЦЕФТА представљати премијер Војислав Коштуница, који ће, како се очекује, потписати споразум упркос извесним спорним детаљима у његовој примени. Србија је, наиме, тражила да јој се одобри да у наредне три године задржи постојеће акцизе за увозне цигарете (где спадају и оне из Хрватске), ради заштите сопствене производње. Како споразум предвиђа, укидање свих царина и осталих дажбина у међусобној размени држава потписница, Хрватска – која на српско тржиште извози велику количину дуванских производа –  одмах се успротивила овом захтеву. Београд се обратио бриселским званичницима да посредују у спору, а Загреб је узвратио оштром медијском кампањом, која је кулминирала текстом у хрватском "Националу".

"Српска уцена"

Насловљен "Српско-хрватски рат због ЦЕФТА", напис је српско лобирање код комесара ЕУ за проширење Олија Рена, председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза, европског комесара за трговину Петера Манделсона и координатора Пакта за стабилност југоисточне Европе Ерхарда Бусека назвао "уценом". Захтев да се задрже акцизе оцењен је као покушај да се хрватски дувански производи избаце са српског тржишта да би се очувао монопол компанија "Филип Морис" и "Бритиш америкен тобако", које очекују да "бар још три године профитирају од куповине српске дуванске индустрије". Српска страна је изразила и жељу да до 2010. године штити сопствену нафтну индустрију дажбинама за увоз нафтних деривата из Хрватске, али то би не само коштало "Ину" већ би и смањило вредност њених деоница на тржишту, истиче загребачки недељник.

Сличан проблем Хрватска има и са БиХ, која такође жели да још неко време задржи заштитне дажбине за увоз одређеног броја производа из суседних земаља, и ако јој се то не допусти можда још неће приступити организацији ЦЕФТА. Како пише "Национал", уколико би били прихваћени захтеви БиХ и Србије, једине две државе са којима Хрватска има суфицит у трговинској размени, вредност извоза хрватских предузећа у ове земље била би смањена готово за трећину, и она би имала губитак од неколико стотина милиона долара.

У спору који ће се, изгледа, наставити и после потписивања споразума, хрватска страна се позива на неколико непобитних чињеница. Прво, главна замисао ЦЕФТА и јесте стварање зоне слободне трговине, у којој међу земљама чланицама неће постојати царинске и друге трговинске препреке, а у даљој перспективи стварање јединственог регионалног тржишта, довољно великог да привуче стране инвеститоре. Такво тржиште ће такође послужити и као предворје (или "вежбаоница") за улазак на тржиште ЕУ.

Друго, Србија је – у оквиру Савезне Републике Југославије – већ потписала билатерални споразум о слободној трговини са Хрватском, у којем се наводи да у размени две земље неће бити дискриминације међу производима. Треће, од свих држава потписница споразума очекује се да примењују правила Светске трговинске организације, без обзира на то што нису све њене чланице (мисли се на Србију, Црну Гору, БиХ и Молдавију). Ранији, такозвани Познањски критеријуми за приступање ЦЕФТА донекле су измењени у Загребу 2005. године, управо како би организацији могле да приступе и земље које још нису у СТО, нити су потписале споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ.

Предлози Загребу

Влатко Секуловић, државни секретар у Министарству за економске односе Србије са иностранством, шеф српског преговарачког тима, примећује да није праведно да се од Београда тражи да смањи акцизе, без уступака на некој другој страни. Он сматра да би Хрватска требало да смањи царину од 38 одсто којом штити фабрику дувана у Ровињу с практично монополским статусом, што Загреб за сада одбија.

У изјави за "Политику" Секуловић наводи да су Хрватској упућени конкретни, конструктивни предлози који се односе на смањење оптерећења на увоз цигарета за известан проценат и да се очекује позитивна реакција на тај предлог и осталих партнера у региону. "Ако се то не догоди, пред нама су две могућности – или успостављање једнообразних система који регулишу висину оптерећења на цигарете (акциза), или да свака земља заштити своје тржиште, што би значило да остајемо на истим позицијама до уласка у ЕУ. Уколико Србија има дискриминаторну регулативу, онда Хрватска има дискриминаторну праксу када је реч о увозу цигарета", додаје Секуловић.

Према његовим речима, Србија може пристати на изједначавање акциза само под условом да се поштују интереси домаће дуванске индустрије у склопу међународне трговине.

"То конкретно значи да отварање нашег тржишта директно зависи од отварања тржишта других земаља у региону, под истим условима и правилима. Домаћи произвођачи цигарета имају доминацију у својим земљама, рецимо у Хрватској Творница дувана Ровињ контролише 90 одсто тржишта, у Македонији три фабрике држе 85, а у Србији четири произвођача 85 одсто тржишта."
Он, међутим, каже да "дуванско питање" није таквог карактера да би спречило приступање Србије ЦЕФТА, и да се оно може усаглашавати  све до маја 2007, до када је предвиђена ратификација споразума.
Александра Мијалковић

--------------------------------------------------------------------------

Србија парафирала споразум ЦЕФТА

БРИСЕЛ – Шеф српског преговарачког тима у преговорима о споразуму о Средњоевропској зони слободне трговине (ЦЕФТА) Влатко Секуловић парафирао је јуче у Бриселу тај споразум, који ће 19. децембра на самиту ЦЕФТА у Букурешту потписати председник Владе Србије Војислав Коштуница.

Србија је девета земља или територија која је парафирала споразум, од када су то 9. новембра учиниле Македонија, Бугарска, Хрватска, Црна Гора, Румунија, Албанија, Молдавија и Унмик (у име Косова и Метохије). Босна и Херцеговина још није одлучила да ли ће потписати споразум јер није постигла договор са Србијом и Хрватском о концесијама за одређене производе, попут меса и млека. (Танјуг)