Brnjaci 1982.

Dani u Brnjacima vukli su se poput lepljive sluzi.Čekalo se da kraljica majka Jelena umre, no smrt je oklevala.(…)Pre nekoliko godina ovde je bilo življe.Dolazili su Jeđupci mečkari i gatari, dolazili su Jasi i Ugri, mahom stari i isluženi strelci koje su najurili iz službe, muljali su Kumani i Bugari, uhode, i Fruzi pustolovi. Iz Arbana su torbari donosili žičane prsnjake, iz Raguze srebrne kopče i ogrlice od jaspisa i ćilibara(…)

Poznato je međutim da je kraljica majka koju je fra Jozo u latinskim pismenima nazivao Helene, regineServie, Dyoclie, Albanie, Chilmie, DalmacieetMaritimeRegionis, od svega najviše mrzela dosadu.

U nedelju, 27 aprila 1311. godine po Hristovom rođenju, pete nedelje po Uskrsu kako bi to fra Jozo rekao, ili 14 aprila 6816 po Postanju, na dan ulaska Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, na Cveti, sad prema Pahomijevom računanju vremena, desi se nešto posve zagonetno….

Ovo je početak moga romana Divlje zvezde koji je objavljen polovinom osamdesetih godina prošlog veka. U središtu priče sa istorijskim bekgraundom su poslednji dani, smrt i sahrana kraljice Jelene, žene kralja Uroša i majke kraljeva Dragutina i Milutina. Radnja se dešava u Brnjacima gde je bio njen dvor.

Kada je u središte pažnje došao prelaz Brnjak, setio sam se tih dana početkom osamdesetih godina prošloga veka kada sam skupljao građu za ovu knjigu. Prikupljanje građe za jedan realistički roman sa istorijskim ramom je dug i mukotrpan posao. Ovim ne nameravam da izazivam sažaljenje, jer ko me je bio po ušima da se time bavim ako je to tako teško.

Dobro, de, istina je da je tada ponešto bilo neuporedivo lakše. Lako mi je bilo da odem na Kosovo u Brnjake. Nije bilo nikakvih granica, carina, prelaza, oklopnih ritera plaćenika, mogao si da ideš kud hoćeš širom ove lepe zemlje a da te tuđini ne drže na nišanu. Sada je pak neuporedivo lakše nešto drugo zahvaljujući neverovatnoj brzini kojom se razvija elektronika. Dovoljno je da izabereš satelitski snimak na GoogleEarthu i da kao na dlanu vidiš ono što onda nisi nikako mogao ni da slutiš: Gazivodsko jezero na desetinu metara tu odmah pored carine u Brnjaku. I branu tog jezera na kosovskoj strani i celo jezero u dužini od 35 kilometara u središtu opštine Zubin Potok. Na toj mapi koju su namikerili Ameri nema međutim nikakvog mesta sa imenom Brnjaci, ali zato ima nešto što se zove Douane/RepublikofKosova.

Bio sam u Brnjacima 1982. Da, nije tada bilo nikakvih crvenih linija preko kojih se ne sme, nikakvih carina i prelaza, ali ja sam, ipak, za svaki slučaj, zamolio svog druga Dušana Jovanovića koji se tih godina doselio sa Kosova iz Vitine da mi pravi društvo.

Dođemo i tamo zateknemo prekrasno jezero kao iz bajke sa bistrom vodom boje neba. Raspitamo se kod meštana za Brnjake a oni nas upute na vlasnika čamca koji po potrebi prevozi sa jedne na drugu obalu.

Okretan čičica sa šeširićem nakrenutim lolski na levu obrvu i sa čačkalicom među zubima odmeri nas od glave do pete i odmah nam bez dvoumljenja reče da zna šta tražimo. Tražimo Brnjake dvore Jelene Anžujske, a to je tačno s one strane. Reče nam cenu prevoza, popriličnu kao da vozi gondolu po kanalu Grande u Veneciji.

Pitam ga da li je neko istraživao i tražio grad Brnjake pre nego što će podići branu i potopiti rečno korito i obale Ibra.

Ma jok, kaže, dolazili neki, kolomatili jedan dan okolo, domunđavali se i sašaptavali. I otišli.

Razgovarao sam ovih dana sa Dušanom. Pitam ga da li se seća naše pustolovine od pre trideset godina. Kako da ne. Svega se seća. Kad mu pomenuh onog čamdžiju odmahnu glavom. Nije zapamtio kako je izgledao ali se zato seća da je video kroz bistru vodu nekakve zidine.

Upustismo se u oštru prepirku. Ja njega optužih da je izmislio grad na dnu jezera a on mene da sam naknadno dodao, ukrasa radi, zube onom čamdžiji i da je taj koliko se on seća bio krezav. Toliko o pouzdanosti ljudskog pamćenja.

Revir pijaće vode ili istorija.

E pa sad. Nekome je važno jedno, nekome drugo, stalna neizlečiva glavobolja ljudskog roda od počela do današnjih dana, izvor svih omraza i sukoba, ili se melje moje ili tvoje. Ne može, niti je ikada moglo i jedno i drugo nego ili jedno ili drugo, britva meni britva tebi pa kom opanci kom obojci.

Preko Brnjaka i Anžujaca Nemanjići su u rodbinskoj vezi sa mnogim vladarskim kućama Evrope. Ko je radoznao lako se i sam u to može uveriti. Google. Anjou.

književnik