Izmene za studente na budžetu

Od ove školske godine trebalo bi konačno da počne da se primenjuje zakonsko pravilo po kojem svaki student koji želi da bude na budžetu mora da osvoji maksimalnih 60 poena, odnosno očisti godinu. Akademci, međutim, smatraju da to i dalje nije realno budući da većina fakulteta nije na pravi način reformisala studije i najavljuju da će pratiti situaciju i ako bude potrebno – ponovo predložiti da se smanji upisni prag na 48 poena.

Miša Živić, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS), za naš list kaže da je moguće da će po objavljivanju Strategije visokog obrazovanja narednih nedelja doći „do potpune promene kada je reč o načinu finansiranja”.

– Trenutno je u izradi Strategija razvoja visokog obrazovanja, postoji podstrategija koja se tiče finansiranja, koja će možda umnogome promeniti situaciju na terenu, moguće da se potpuno promeni i sistem uslova i finansiranja i to će biti gotovo u ovih mesec dana. Za dve nedelje studentski predstavnici iz cele zemlje okupiće se u Novom Sadu i dati svoje predloge i komentare – kaže Živić.

Na naše pitanje kako će fakulteti rangirati studente ukoliko se za na primer 15 mesta pojavi 20 akademaca sa 60 bodova, on odgovara da postoje dva modela kriterijuma koje su usaglasili studenti i fakulteti, ali naglašava da taj problem ne postoji ni na jednom univerzitetu u Srbiji osim na Univerzitetu umetnosti, jer je u pitanju specifična oblast.

A do tada, aktuelni upisni prag od 48 poena i dalje je muka za jedan broj akademaca koji su za danas najavili okupljanje ispred Filološkog fakulteta. Prema najavama, oni će krenuti u protestnu šetnju i zahtevati da svi koji su osvojili 48 bodova imaju besplatno školovanje.

Živić kaže da je takvih studenata u celoj Srbiji jako malo, sigurno manje od 500, a da na filologiji, koliko je njemu poznato, nema nijednog. Kompletne podatke SKONUS će imati sutra.

Naš sagovornik naglašava da je svakako činjenica da se fakulteti nisu dovoljno reformisali da student može za jednu godinu da položi sve ispite i dodaje da će se ubrzano raditi na reevaluaciji opterećenosti studenata, kako se bodovi ne bi dodeljivali predmetima „ad hok” već posle ozbiljne analize… Prema njegovom mišljenju, tek kada se taj posao završi, bodovi će predstavljati realno opterećenje studenata, odnosno 60 poena u Srbiji biće isto što i 60 bodova bilo gde u Evropi. Zbog te neusklađenosti, danas tih 60 bodova, po proceni studenata, zapravo odgovara opterećenju od 52 poena.

Milan Popović, student prorektor Univerziteta u Beogradu, takođe potvrđuje za naš list da će studenti za narednu školsku godinu morati da skupe svih 60 poena, ali…

– Videćemo sa Ministarstvom prosvete da li su fakulteti dovoljno izmenili kurikulume i ukoliko ne bude značajnijih promena u odnosnu na školsku 2009/2010, opet ćemo ići na izmenu zakona – kaže Popović.

Upitan da li podržava današnje okupljanje akademaca, Popović odgovara „da se boji da iza toga stoji bitka za političke poene”, uz opasku da je reč o „studentima koji imaju više od 30 godina” i koji su zbog neslaganja sa upravom prešli na Filološki sa Filozofskog fakulteta.

– Imam informaciju da planiraju da blokiraju Rektorat. Država se stalno bavi desničarskim ekstremizmom, a toga ima i na levoj strani. Ovaj protest organizuju anarhisti. Niko ne zna šta traže, s nama nisu kontaktirali, a zaboravljaju da na svim fakultetima postoje studentski predstavnici koji se bore sa problemima kojih svakako ima – kaže Popović.

Podsećanja radi, 60 poena je uvedeno Zakonom o visokom obrazovanju 2005. godine, ali nikada nije zaživelo u praksi jer se ubrzo pokazalo da je na fakultetima katastrofalna prolaznost. Zakonskim izmenama i posebnim odlukama, vlada je prvo spustila upisni prag na 37 poena, pa na 42 i zadržala ga na 48.

Prorektorka Univerziteta u Beogradu dr Neda Bokan već nekoliko godina radi analizu efikasnosti studiranja i, prema njenom mišljenju, svake godine se čini nekakav pomak.

– Sve što je do sada učinjeno bilo je u skladu sa principima Bolonjske deklaracije i da bi se pomoglo studentima. Jer Univerzitet u Beogradu ima jako dugu tradiciju, 200 godina, i bolje je neke promene postepeno uvoditi i zadržati ono što se pokaže da je dobro. Sličan problem sa efikasnošću studiranja imaju i druge zemlje, evo u časopisu „Ekonomist” je objavljeno da i u Americi nije prolaznost velika, gde verujemo da je nastava dobro organizovana i osmišljena, gde postoji kontinuitet – kaže dr Neda Bokan.