Измене за студенте на буџету

Од ове школске године требало би коначно да почне да се примењује законско правило по којем сваки студент који жели да буде на буџету мора да освоји максималних 60 поена, односно очисти годину. Академци, међутим, сматрају да то и даље није реално будући да већина факултета није на прави начин реформисала студије и најављују да ће пратити ситуацију и ако буде потребно – поново предложити да се смањи уписни праг на 48 поена.

Миша Живић, председник Студентске конференције универзитета Србије (СКОНУС), за наш лист каже да је могуће да ће по објављивању Стратегије високог образовања наредних недеља доћи „до потпуне промене када је реч о начину финансирања”.

– Тренутно је у изради Стратегија развоја високог образовања, постоји подстратегија која се тиче финансирања, која ће можда умногоме променити ситуацију на терену, могуће да се потпуно промени и систем услова и финансирања и то ће бити готово у ових месец дана. За две недеље студентски представници из целе земље окупиће се у Новом Саду и дати своје предлоге и коментаре – каже Живић.

На наше питање како ће факултети рангирати студенте уколико се за на пример 15 места појави 20 академаца са 60 бодова, он одговара да постоје два модела критеријума које су усагласили студенти и факултети, али наглашава да тај проблем не постоји ни на једном универзитету у Србији осим на Универзитету уметности, јер је у питању специфична област.

А до тада, актуелни уписни праг од 48 поена и даље је мука за један број академаца који су за данас најавили окупљање испред Филолошког факултета. Према најавама, они ће кренути у протестну шетњу и захтевати да сви који су освојили 48 бодова имају бесплатно школовање.

Живић каже да је таквих студената у целој Србији јако мало, сигурно мање од 500, а да на филологији, колико је њему познато, нема ниједног. Комплетне податке СКОНУС ће имати сутра.

Наш саговорник наглашава да је свакако чињеница да се факултети нису довољно реформисали да студент може за једну годину да положи све испите и додаје да ће се убрзано радити на реевалуацији оптерећености студената, како се бодови не би додељивали предметима „ад хок” већ после озбиљне анализе… Према његовом мишљењу, тек када се тај посао заврши, бодови ће представљати реално оптерећење студената, односно 60 поена у Србији биће исто што и 60 бодова било где у Европи. Због те неусклађености, данас тих 60 бодова, по процени студената, заправо одговара оптерећењу од 52 поена.

Милан Поповић, студент проректор Универзитета у Београду, такође потврђује за наш лист да ће студенти за наредну школску годину морати да скупе свих 60 поена, али…

– Видећемо са Министарством просвете да ли су факултети довољно изменили курикулуме и уколико не буде значајнијих промена у односну на школску 2009/2010, опет ћемо ићи на измену закона – каже Поповић.

Упитан да ли подржава данашње окупљање академаца, Поповић одговара „да се боји да иза тога стоји битка за политичке поене”, уз опаску да је реч о „студентима који имају више од 30 година” и који су због неслагања са управом прешли на Филолошки са Филозофског факултета.

– Имам информацију да планирају да блокирају Ректорат. Држава се стално бави десничарским екстремизмом, а тога има и на левој страни. Овај протест организују анархисти. Нико не зна шта траже, с нама нису контактирали, а заборављају да на свим факултетима постоје студентски представници који се боре са проблемима којих свакако има – каже Поповић.

Подсећања ради, 60 поена је уведено Законом о високом образовању 2005. године, али никада није заживело у пракси јер се убрзо показало да је на факултетима катастрофална пролазност. Законским изменама и посебним одлукама, влада је прво спустила уписни праг на 37 поена, па на 42 и задржала га на 48.

Проректорка Универзитета у Београду др Неда Бокан већ неколико година ради анализу ефикасности студирања и, према њеном мишљењу, сваке године се чини некакав помак.

– Све што је до сада учињено било је у складу са принципима Болоњске декларације и да би се помогло студентима. Јер Универзитет у Београду има јако дугу традицију, 200 година, и боље је неке промене постепено уводити и задржати оно што се покаже да је добро. Сличан проблем са ефикасношћу студирања имају и друге земље, ево у часопису „Економист” је објављено да и у Америци није пролазност велика, где верујемо да је настава добро организована и осмишљена, где постоји континуитет – каже др Неда Бокан.