„Nobel” ženskoj borbi

Specijalno za „Politiku”

Oslo – Ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir dobile su tri žene – aktuelna predsednica Liberije, poznata kao „čelična ledi”, Elen Džonson-Sirlif, liberijska mirovna aktivistkinja Lejma Roberta Gbovi i jemenska novinarka i borac za ljudska prava Tavakul Karman. Prema obrazloženju koje je saopštio Torbjorn Jagland, lider petočlanog norveškog Nobelovog komiteta, „afrička čelična dama” i dve mirovne aktivistkinje titulu mirovnjaka godine zaslužile su zbog njihove nenasilne borbe za prava i sigurnost žena, njihovo punopravno učešće u izgradnji mira.

Tavakul Karman (foto AP)

„Ne možemo ostvariti demokratiju i trajni mir u svetu ukoliko žene ne dobiju iste mogućnosti kao muškarci da utiču na događaje na svim poljima u društvu”, rekao je predsednik Nobelovog komiteta za mir Torbjorn Jagland podsećajući na rezoluciju Saveta bezbednosti od 2000. godine u kojoj je istaknuta potreba da žene sa istim pravima i mogućnostima, ravnopravno sa muškarcima, učestvuju u svetskom mirovnom procesu.

Predsednica Liberije, u narodu omiljena kao „gvozdena ledi”, prva je legalno izabrana žena na prvim demokratskim izborima u zapadnoafričkoj Republici Liberiji. Nobelov komitet posebno je cenio njene napore i zalaganja za stvaranje mira u Liberiji u kojoj je dugo godina harao najbrutalniji građanski rat u Africi, za stvaranje ekonomskog i socijalnog razvoja i jačanje uloge i ravnopravnosti žena.

U daljem obrazloženju navodi se da je druga dobitnica, mirovna aktivistkinja Lejma Gbovi mobilisala i organizovala žene da se, bez obzira na etničku i religioznu pripadnost, spreče sukobi i potpuno zaustavi dugogodišnji građanski rat u Liberiji, kako bi nakon sukoba, na prvim demokratskim izborima, pravo ravnopravnog učešća imale i žene..

Liberijska aktivistkinja Lejma Gbovi (foto AP)

Treća dobitnica ovogodišnje mirovne nagrade, novinarka Tavakul Karman, pre i tokom poznatih revolucionarnih zbivanja i borbe protiv diktatorskih režima, u svetu nazvanih „arapsko proleće”, u najtežim okolnostima, odigrala je ogromnu, vodeću ulogu u borbi za prava žena, za mir i demokratiju u Jemenu.

Norveški Nobelov komitet za mir očekuje da će ovogodišnja nagrada uticati da konačno u svetu prestane ugnjetavanje žena koje predstavljaju veliki potencijal za stvaranje i razvoj mira i demokratije u svetu.

U prvoj izjavi za norvešku državnu televiziju, predsednica Liberije Elen Džonson-Sirlif kazala je da je Nobelova nagrada za mir „priznanje za njenu višegodišnju borbu za mir i nadu za novu Liberiju”.

„Nisam očekivala da ću dobiti Nobelovu nagradu. Mnogo je ljudi u svetu koji zaslužuju ovo priznanje”, kazala je predsednica Liberije.

U norveškoj javnosti i medijima ovogodišnje saopštenje Nobelovog komiteta primljeno je gotovo ravnodušno. Bez pompe, kontroverzi, oštrih kritika i protesta u javnosti koje su je pratile poslednje dve dodele cenjene svetske nagrade američkom predsedniku Baraku Obami i prošlogodišnjem laureatu kineskom disidentu Lju Sijabou, čime su znatno narušeni i pogoršani ekonomski i politički odnosi Kine i Norveške.

U ovogodišnjoj trci za prvog mirovnjaka u svetu učestvovao je rekordni 241 kandidat, od toga 53 pokreta i organizacije. Pobednički trio iz Afrike dobiće 10 miliona švedskih kruna (oko 1,2 miliona evra), diplomu i zlatnik sa likom švedskog industrijalca i pronalazača dinamita Alfreda Nobela). Dosad je samo 15 žena dobilo Nobelovu nagradu.

-------------------------------------------------------------

Ko su ovogodišnje laureatkinje

Elen Džonson-Sirlif (72) jedna je od najpoštovanijih afričkih državnika, a nadimak „gvozdena ledi” dobila je zbog svoje snažne volje koju je pokazala u višedecenijskoj političkoj borbi, zbog čega je i zatvarana kao oponent vladajućeg režima. Završila je ekonomiju na Harvardu, izvesno vreme bila je bankar u Vašingtonu, a potom, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, nalazila se na čelu programa UN za razvoj Afrike. Upamćena je kao snažni borac protiv vojne hunte, režima predsednika Samuela Due u Liberiji, zbog čega je u više navrata terana u izgnanstvo u Ameriku. Na izborima 2005. izglasana je za predsednicu Liberije.

Lejma Roberta Gbovi (39) organizovala je 2002. godine mirovni pokret „Liberijske žene zajedno za mir” tokom krvavog građanskog rata u Liberiji. Pod njenim vođstvom, žene su uspele da nateraju predsednika Čarlsa Tejlora na mirovne pregovore u Liberiji.

Tavakul Karman (32) mirovna je aktivistkinja, novinarka i osnivač organizacije „Žene novinari bez granica”, čiji cilj je stvaranje slobode izražavanja i veća demokratska prava. Imala je glavnu ulogu u borbi za slobodu medija u Jemenu, a bila je i lider demonstracija na Univerzitetu u Sani protiv predsednika Jemena Alija Abdulaha Saleha.