„Нобел” женској борби

Специјално за „Политику”

Осло – Овогодишњу Нобелову награду за мир добиле су три жене – актуелна председница Либерије, позната као „челична леди”, Елен Џонсон-Сирлиф, либеријска мировна активисткиња Лејма Роберта Гбови и јеменска новинарка и борац за људска права Тавакул Карман. Према образложењу које је саопштио Торбјорн Јагланд, лидер петочланог норвешког Нобеловог комитета, „афричка челична дама” и две мировне активисткиње титулу мировњака године заслужиле су због њихове ненасилне борбе за права и сигурност жена, њихово пуноправно учешће у изградњи мира.

Тавакул Карман (фото АП)

„Не можемо остварити демократију и трајни мир у свету уколико жене не добију исте могућности као мушкарци да утичу на догађаје на свим пољима у друштву”, рекао је председник Нобеловог комитета за мир Торбјорн Јагланд подсећајући на резолуцију Савета безбедности од 2000. године у којој је истакнута потреба да жене са истим правима и могућностима, равноправно са мушкарцима, учествују у светском мировном процесу.

Председница Либерије, у народу омиљена као „гвоздена леди”, прва је легално изабрана жена на првим демократским изборима у западноафричкој Републици Либерији. Нобелов комитет посебно је ценио њене напоре и залагања за стварање мира у Либерији у којој је дуго година харао најбруталнији грађански рат у Африци, за стварање економског и социјалног развоја и јачање улоге и равноправности жена.

У даљем образложењу наводи се да је друга добитница, мировна активисткиња Лејма Гбови мобилисала и организовала жене да се, без обзира на етничку и религиозну припадност, спрече сукоби и потпуно заустави дугогодишњи грађански рат у Либерији, како би након сукоба, на првим демократским изборима, право равноправног учешћа имале и жене..

Либеријска активисткиња Лејма Гбови (фото АП)

Трећа добитница овогодишње мировне награде, новинарка Тавакул Карман, пре и током познатих револуционарних збивања и борбе против диктаторских режима, у свету названих „арапско пролеће”, у најтежим околностима, одиграла је огромну, водећу улогу у борби за права жена, за мир и демократију у Јемену.

Норвешки Нобелов комитет за мир очекује да ће овогодишња награда утицати да коначно у свету престане угњетавање жена које представљају велики потенцијал за стварање и развој мира и демократије у свету.

У првој изјави за норвешку државну телевизију, председница Либерије Елен Џонсон-Сирлиф казала је да је Нобелова награда за мир „признање за њену вишегодишњу борбу за мир и наду за нову Либерију”.

„Нисам очекивала да ћу добити Нобелову награду. Много је људи у свету који заслужују ово признање”, казала је председница Либерије.

У норвешкој јавности и медијима овогодишње саопштење Нобеловог комитета примљено је готово равнодушно. Без помпе, контроверзи, оштрих критика и протеста у јавности које су је пратиле последње две доделе цењене светске награде америчком председнику Бараку Обами и прошлогодишњем лауреату кинеском дисиденту Љу Сијабоу, чиме су знатно нарушени и погоршани економски и политички односи Кине и Норвешке.

У овогодишњој трци за првог мировњака у свету учествовао је рекордни 241 кандидат, од тога 53 покрета и организације. Победнички трио из Африке добиће 10 милиона шведских круна (око 1,2 милиона евра), диплому и златник са ликом шведског индустријалца и проналазача динамита Алфреда Нобела). Досад је само 15 жена добило Нобелову награду.

-------------------------------------------------------------

Ко су овогодишње лауреаткиње

Елен Џонсон-Сирлиф (72) једна је од најпоштованијих афричких државника, а надимак „гвоздена леди” добила је због своје снажне воље коју је показала у вишедеценијској политичкој борби, због чега је и затварана као опонент владајућег режима. Завршила је економију на Харварду, извесно време била је банкар у Вашингтону, а потом, крајем осамдесетих и почетком деведесетих година, налазила се на челу програма УН за развој Африке. Упамћена је као снажни борац против војне хунте, режима председника Самуела Дуе у Либерији, због чега је у више наврата терана у изгнанство у Америку. На изборима 2005. изгласана је за председницу Либерије.

Лејма Роберта Гбови (39) организовала је 2002. године мировни покрет „Либеријске жене заједно за мир” током крвавог грађанског рата у Либерији. Под њеним вођством, жене су успеле да натерају председника Чарлса Тејлора на мировне преговоре у Либерији.

Тавакул Карман (32) мировна је активисткиња, новинарка и оснивач организације „Жене новинари без граница”, чији циљ је стварање слободе изражавања и већа демократска права. Имала је главну улогу у борби за слободу медија у Јемену, а била је и лидер демонстрација на Универзитету у Сани против председника Јемена Алија Абдулаха Салеха.