Magija crnih hula-hopki

Zima je pravo vreme za kupovinu bogate kolekcije dugih čarapa u svim bojama. Osim što dame njima vole da istaknu liniju nogu, bilo raznim dezenima ili neobičnim bojama, ovaj odevni predmet prvenstveno ima praktičnu primenu, jer greje.

Istorija čarapa duga je i bogata. Prvi pleteni primerci nađeni su u faraonovim grobnicama u starom Egiptu i na njima je palac bio odvojen od ostalih prstiju, verovatno zbog sandala koje su se tada nosile.

Domaće pletene čarape nekad su bile sastavni deo srpske ženske nošnje. Na gornjem delu uvek je rađen vez u više boja. Uglavnom su izrađivane od crne vune.

I danas se u zlatiborskom kraju pletu čarape. Pre predenja vune biraju se duge niti, a ručnim predenjem se dobijaju čvršće niti koje su veoma važne kad je u pitanju pletenje čarapa i rukavica. Užički kraj je planinska oblast i narod u ovom kraju i dalje se bavi najviše stočarstvom. Samim tim, jedna od glavnih prirodnih sirovina koju u ovom kraju prerađuju je vuna.

Proces proizvodnje vune počinje strižom ovaca krajem aprila i početkom maja. Nekada su runo, posle pranja na potoku i češljanja grebenima, ispredale prelje. Preslica je u selima ovog kraja, do sredine prošlog veka bila nerazdvojni pratilac žene, od detinjstva do starosti.

Za dobijanje prirodnih boja korišćen je orahov list za tamnosmeđu, jasen za crnu, dunjin list za boju meda, lukovina za ciklama nijansu, a list koprive za svetlozelenu.  Prilikom bojenja upotrebljavani su i prirodni učvršćivači – kuhinjska so i sirće.

– Kod pletenje čarapa dobro je plesti nešto čvršće nego, na primer, šalove. Obično koristim igle koje su broj manje nego inače. Ali, kad dođem do elastičnog gornjeg dela zamenim ih za deblje, da bi se čarape lakše navlačile. Kod izrade petnog dela i onog oko prstiju vunu pletem duplo da bi bila čvršća – objasnila je jedna pletilja koja svoje proizvode prodaje na Kalenića pijaci.

Kad je tačno nastala tehnika pletenja i kakav je njen razvojni put, nije poznato, jer  tekstil podleže zubu vremena. Zato je vrlo malo primeraka do danas ostalo u dobro očuvanom stanju. Nepoznati su i prvi alati za pletenje. Veruje se da se u početku plelo prstima, a zna se da su severnoamerički Indijanci pleli drvenim štapićima koje su ili držali u ruci ili su ih okomito zabadali u zemlju.

Istoričari smatraju da je Penelopa iz Homerove "Odiseje" plela, a ne tkala. Naime, za paranje tkanog materijala potrebno je mnogo više vremena nego za  samo tkanje, tako da je nemoguće svake noći oparati sve ono što je tokom dana urađeno. Međutim, kod pletenja to može lako da se izvede, jer se ono vrlo lako para.

Prvi esnaf ove vrste zanata osnovan je u Parizu 1527. godine, a vrlo brzo posle toga i u svim glavnim gradovima Evrope. U ovim esnafima su se udruživali pretežno muškarci, tkači i pletači, a žene su se bavile uglavnom predenjem. Svilene ručno pletene čarape koje su se u to doba nosile na jugu Evrope postale su popularne na dvorovima u Engleskoj, tek kad ih je obula Elizabeta Prva.

Vilijam Li, apsolvent sa Kembridža, olakšao je posao pletenja. Naime, on je, posmatrajući svoju ženu kako plete, došao na ideje kako da taj proces ubrza. Godine 1589. izradio je prvu primitivnu mašinu za pletenje.

Lijev pronalazak doveo je do revolucije u pletačkoj radinosti, a principi njegovog pronalaska temelj su savremenim mašinama.

Od momenta kad su žene počele da ih nose, čarape postaju obavezan deo garderobe, a tokom dvadesetih godina 20. veka noga je, zahvaljujući njima, centar modnih događanja. Prava revolucija ovog modnog detalja dogodila se na Svetskoj izložbi u Njujorku 1939. godine, kada su prvi put izložene najlon čarape.

Od tog momenta industrija čarapa obraća se prvenstveno ženskoj populaciji, dok modni trend diktira muškarcima pretežno nijanse sive, crne, smeđe i plave boje.

– Uprkos naizgled bogatoj ponudi čarapa kod nas, prodaju se samo one koje diktira trenutna moda. Nigde nema, recimo, teget grilon hula-hop, ili ljubičastih i sivih samodržećih čarapa – požalila se jedna žena u specijalizovanoj prodavnici čarapa, kakvih u našem glavnom gradu nije mali broj.