U školama ponovo đačke kuhinje

Učenici i zaposleni u osnovnim školama u Srbiji uskoro će dobiti novi zakon o osnovnoj školi. Predstavnici prosvetne vlasti i sindikata kažu da je nacrt još u izradi, ali da će doneti novine koje se tiču školskog udžbeničkog fonda, načina pisanja nastavnih programa, zaštite i bezbednosti učenika, prevoza učenika i rada učeničkih zadruga, biće ukinuta kategorija „đaka pešaka”, a u školu će biti vraćene đačke kuhinje, kako bi deca imala bar jedan topli obrok u školi.

Bogoljub Lazarević, savetnik ministra prosvete i nauke kaže da je cilj zakona „kvalitetnije obrazovanje”, što podrazumeva određene poteze i države i lokalnih samouprava. Po njegovim rečima biće rešen i prevoz učenika, kao i njihova bezbednost, koja jeste podignuta na viši nivo nego što je to bio slučaj ranije, a cilj je da svi učenici imaju bezbedno putovanje od škole do kuće i od kuće do škole.

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković kaže da je ideju o rešavanju problema đaka pešaka sindikat ima jako dugo, što će s jedne strane državu manje da košta, a sa druge, deca će se uključiti u život i rad u većim grupama sa ostalim đacima.

– Ideja je bila da se odeljenja sa malo učenika pripoje matičnim školama i da se đacima organizuje prevoz do tih škola i nazad. Mi takvih škola imamo mnogo, oko 800, sa jednim učenikom imamo trista škola, sa dva-tri učenika još toliko. Troškovi održavanja su jako veliki, plaća se ogrev, ljudi koji rade, a to nije dobro ni za decu, pedagoški gledano – ona se teško uključuju u kolektivni rad – kaže Brajković.

Izmene će u zakonskom delu pretrpeti i đačke kuhinje, koje su „preživele” u produženom boravku, a roditelji ovu uslugu plaćaju.

Brajković kaže da se slaže sa idejom prosvetnih vlasti da je dobro da deca imaju jedan topli obrok u školi i dodaje da trenutno u školama postoje velike razlike – jednom detetu roditelj spremi sendvič, drugom ne, treći kupuje u pekari…

– Važno je da se vidi ko će to da plaća, da ovu ideju ne iskoriste direktori pa da uzimaju „kajmak”, i tamo gde je produženi boravak manipuliše se sa dobavljačima. Dakle sindikati jesu za to, ali da bude tender, pa da roditelji biraju, jer oni će i da plaćaju – kaže predsednik SRPS.

Kada je reč o pisanju nastavnih programa, naš sagovornik, koji je u ime ovog sindikata i član radne grupe za izradu zakona, kaže da metodske jedinice ostaju iste, samo će se u planovima sada određivati tri nivoa postignuća učenika, odnosno šta se traži od najboljeg učenika, šta od onog sa osrednjim postignućima, a šta od onih sa najnižim. On dodaje da su škole već prešle na taj sistem i da će ovim zakonskim rešenjem to samo biti ozvaničeno.

Po novom zakonu svaka firma mora da ima čoveka za bezbednost na radu, što, kako objašnjava Brajković, velike firme imaju, ali ne i vaspitno-obrazovne ustanove.

– Imamo oko 3.000 škola u Srbiji, što znači da u sistem treba da se uvede novih 3.000 ljudi i da se oni plaćaju, a naš budžet neće biti povećan, već će se smanjiti za tri milijarde dinara, jer nama jedan procenat povećanja kadra košta jednu milijardu – kaže Brajković i pretpostavlja da će problem biti rešen tako što će se za te poslove osposobiti pomoćni radnici u školi, ložači i sl…

Milan Jeftić, član predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da su se predstavnici ovog sindikata susreli nekoliko puta sa predstavnicima prosvetnih vlasti i da u načelu podržavaju Nacrt zakona, ali imaju nekoliko uslova koji moraju da se ispune.

– Zahtevamo da se i u osnovnim i u srednjim školama uvede jednosmenski rad, jer je to jako važno i za đake i za nastavnike, a tako je i u Evropi. Deca bi tako mogla u školi, da posle nastave imaju i sekcije, slobodne aktivnosti, da rade domaći i onda da idu kući. To bi podrazumevalo i da dobiju bar jedan obrok u toku dana u školi. Ukoliko to dovede eventualno do tehnoloških viškova, za njih tražimo da država obezbedi socijalni program – kaže Jeftić.

Predlog o jednosmenskom radu čuo se više puta i na Nacionalnom prosvetnom savetu, a podržala ga je i Zajednica gimnazija Srbije.

„Tekst je još u izradi”, kaže na kraju Jeftić, „a očekujemo da, kada bude gotov, usledi živa javna rasprava na kojoj ćemo moći da kažemo svoje zamerke”.