Pojeftinjenja samo izuzetak

Očekivanja da će jesen doneti pojeftinjenja, uz pojedine izuzetke, još se nisu obistinila. Hrana i dalje ima visoku cenu, a stručnjaci i proizvođači i dalje spekulišu o tome u kojoj meri bi poslednje odluke vlade i Ministarstva poljoprivrede i trgovine koje se odnose na ukidanje carinskih dažbina na uvoz sojine sačme mogle da utiču na snižavanje cena prehrambenih proizvoda.

U poređenju sa oktobrom 2010. godine, osnovne životne namirnice su skuplje, u proseku, petnaestak odsto, ali u odnosu na period pre talasa poskupljenja, cene su uvećane i više od 30 procenata.

I dok se nekima čini da su isuviše bile optimistične najave da bi zbog nedavnog ukidanja carina na uvoz sojine sačme meso i mleko mogli da pojeftine 20 odsto, drugi kažu da je to sasvim realno i da će cenovnici krenuti naniže do nove godine.

Proizvođači, međutim, nisu veliki optimisti kada je o pojeftinjenju mesa reč. U njihovim računicama pad cena niti će biti drastičan, niti će ga biti brzo.

– Tačno je da je učešće soje u koncentratu oko 20 odsto, ali to nije jedini trošak u proizvodnji. Pojeftinjenja će biti, ali u mnogo manjoj meri, i to od svega nekoliko procenata. Kukuruz jeste pojeftinio sa 21 na nekih 16 dinara i to će da deluje na snižavanje cena mesa, ali bitno je istaći da svinje i goveda nisu pilići pa da se brzo utove, već su potrebni meseci. Tako da ni ukidanje carine na uvoz sojine sačme niti pad cena kukuruza neće u toku ove godine sigurno uticati na pad maloprodajnih cena mesa – smatra Momir Jovanović, direktor „Zimesa”i predsednik Grupacije klanične industrije u Privrednoj komori Srbije, dodajući da pojeftinjenje mesa sprečava i to što je ponuda sve manja.

– Nedavno sam video podatak da je proteklih godina broj grla smanjen sa 500.000 na nešto više od 300.000. Ne znam koliko je to tačno, ali trend smanjenja broja tovljenika se nastavlja i drastičnih pojeftinjenja ne može da bude – zaključuje Jovanović.

Vojislav Stanković, savetnik predsednika Privredna komore Srbije, kaže da je sve više faktora koji će prouzrokovati pad cena hrane.

– Najpre, cene poljoprivrednih proizvoda padaju na svetskom tržištu, a došlo je i do pojeftinjenja na domaćim berzama. Protekle nedelje cena pšenice pala je na 18,93 odsto po kilogramu, a kukuruza na 16,33 dinara. Tu je i odluka o ukidanju carine na uvoz sojine sačme koja sa oko 20 odsto utiče u hrani tova. Zbog toga očekujem da će doći do pada cena mesa za oko 20 procenata – objašnjava Stanković, dodajući da postoje i drugi razlozi zbog kojih će cena šnicle morati da „olakša” za petinu.

Po njemu, ne sme se u formiranju cena zanemariti ni slaba kupovna moć našeg stanovništva, zbog koje je potrošnja mesa na veoma niskom nivou. Poređenja radi, potrošnja mesa po glavi stanovnika je u Evropskoj uniji 77 kilograma, a kod nas 43,6. Mere koje vlada i Ministarstvo poljoprivrede donose imaju smisla, jer su zbog besparice cene u Srbiji vrsta socijalne kategorije. Zbog svega toga, očekuje se pad cena hrane do nove godine.

Jedini proizvodi čije su cene snižene proteklih nedelja jesu hleb i suncokretovo ulje. Vekna je pojeftinila zbog niže cene pšenice i brašna, što je podržalo i resorno ministarstvo propisom da od prvog oktobra ona ne može da košta više od 44 dinara. I na pojeftinjenje zejtina za oko petnaestak dinara uticao je pad cena sirovina.

– Ovogodišnji odličan rod suncokreta dostigao je cenu kao u okruženju, koja je niža nego prošle godine, pa je i ulje jeftinije. Ukoliko se taj trend nastavi, zejtin može još da pojeftini – rekli su u „Vitalu”.

Vojislav Stanković smatra da se može očekivati pad cena ulja i do 25 odsto, a kada je o šećeru reč, tržište će u narednom periodu biti dobro snabdeveno.

– Od ovogodišnje kampanje prerade šećerne repe očekuje se oko 400.000 tona šećera i to obezbeđuje sasvim dobru snabdevenost našeg tržišta, pa čak i količine za izvoz. A da prostora za pojeftinjenja ima pokazuje to što i cene šećera padaju na svetskim berzama – kaže Stanković.