Krajnje rizična politika u BiH

Više od godinu dana posle održavanja žestoko osporavanih izbora, Bosna i Hercegovina je i dalje bez vlasti, što je nesrećna okolnost, koja joj je zajednička sa Belgijom prema kojoj je njena budućnost ironično orijentisana. I dok Evropska unija pokušava da ojača svoje delovanje, političari u BiH se bave nadmetanjem u tome kako hodati po ivici izbijanja sukoba. Strane investicije presušuju, evropska pomoć je ugrožena, kreditni rejting zemlje je u opasnosti, a najveću štetu trpe građani BiH bez obzira na to koje su nacionalnosti.

Nemogućnost da se formira Savet ministara proizlazi iz dugotrajnog spora između Socijaldemokratske partije BiH (SDP), nominalno multietničke, ali u velikoj meri zavisne od glasova Bošnjaka, i dve vodeće hrvatske partije HDZ i HDZ 1990.

Dve poslednje partije sebe smatraju jedinim „legitimnim predstavnicima” hrvatskog naroda, čime potkrepljuju svoje zahteve za ministarske pozicije rezervisane za bosanske Hrvate.

SDP u svakom slučaju pobija ovaj stav i tvrdi da im velika izborna podrška koju su dobili, koja uključuje i bosanske Hrvate, daje ovlašćenje da dobiju ministarsku fotelju u Savetu ministara. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je podržao HDZ i poručio da su Hrvati sledeći u redu za položaj koji je prethodno pripadao Bošnjaku i Srbinu.

Međunarodna zajednica, a pre svih Kancelarija visokog predstavnika (OHR), uradila je malo da dođe do stvaranja poverenja i razumevanja između suprotstavljenih partija. Ranije ove godine, visoki predstavnik Valentin Incko je suspendovao odluku Centralne izborne komisije poništavajući postavljanje predsednika i dvojice potpredsednika u jednom od entiteta, Federaciji BiH. Intervencija je dodatno zategla odnose između Bošnjaka i Hrvata pojačavajući osećaj obespravljenosti i potkopavajući legitimitet vlade Federacije.

To je takođe poslužilo da se osnuje Hrvatski narodni sabor koji se sastoji od opština i kantona sa većinskim hrvatskim stanovništvom, kao način da se podrže i zaštite hrvatski nacionalni interesi.

Ovaj međuetnički sukob je doveo do pojavljivanja dve nove kovanice – pojam „legitimne zastupljenosti” konstitutivnih naroda i princip „etničke rotacije” ključnih vladinih pozicija – što će vršiti veliki uticaj na nastavak politike u BiH.

Oba ova principa ponovo ojačavaju etničku dimenziju u politici, još više udaljavajući BiH od politike zasnovane na platformi od čega će njen evropski kurs umnogome zavisiti. Time se dodatno komplikuju napori da se ustav uskladi sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić–Finci, a te promene su neophodne kako bi se osiguralo da pripadnici manjinskih grupa mogu biti birani u državne institucije.

Naoružana tupim predmetima, uključujući i diskreditovana bonska ovlašćenja i manje ukusne šargarepe, moć međunarodne zajednice za sprovođenje reformi je smanjena, uprkos skorom imenovanju Petera Sorensena za novog specijalnog predstavnika EU.

Bez rešenja za goruće hrvatsko pitanje, podele između Bošnjaka i Hrvata će nastaviti da se šire, dodatno opterećujući politiku u glomaznoj i sve više fragmentiranoj Federaciji BiH, ali i na državnom nivou.

Sve većim razređivanjem građanskog koncepta politike i kreiranjem novih prepreka za konstitucionalne reforme kao što su koncepti „etničke rotacije” i „legitimne zastupljenosti” ojačaće etničku matricu politike BiH. U takvim okolnostima svaki kompromis oko formiranja vlade neće biti ništa drugo do privremeni uspeh dok se ne pojavi sledeća dilema.

Autor je suosnivač fonda Transkonflikt, a članak je preuzet sa internet stranice projekta „Svetski eksperti” u okviru „Alijanse civilizacija” Ujedinjenih nacija