Melanholični junak

Zadužbina Miloša Crnjanskog iz Beograda objavila je studiju Ratomira Raleta Damjanovića „Romani Nikole Miloševića – trilogija o melanholiji”. Damjanović,u svojoj knjizi,analizira tri Miloševićeva romana: „Nit miholjskog leta”, „Kutija od orahovog drveta”, „Senke minulih ljubavi”. Knjiga je, kao prva, objavljena u ediciji „Sumatra” koju uređuje Dimitrije Tasić. Jedinstvena Miloševićeva tema,u ovoj trilogiji,jeste „ono što čini samu suštinu čovekovog postojanja na zemlji, takvog kakvo ono jeste i kakvo će, po svemu sudeći, uvek i biti” i „problem čovekovog postojanja pod suncem”.

Iz tog antropološkog i metafizičkog središta, ističe Ratomir Rale Damjanović, izvedena su tri romana, tri priče o melanholičnom junaku. U prvom delu knjige – „Filozof i njegov alter ego”, razmatra se ono što je zajedničko u romanima, u pogledu teme i strukture, pozicije pripovedača, razgranate intertekstualne mreže, metafizičkih dimenzija romana, opšteg melanholičnog tona i nostalgije za beskonačnim, značenja sna i parapsihološkog. U drugom delu su analize romana, a u završnom poglavlju knjige ukazuje se na neke karakteristike Miloševićevog traganja za smislom kroz roman i romansijerski rad.

Kao hermeneutičar, naglašava Damjanović, Milošević je zastajao kod junaka pored čijeg imena, kao u slučaju Pavla Isakoviča, medikus ispisuje krupnim kaligrafskim slovima „melanholija”. Melanholija je dominantno stanje junakove svesti i njegovog doživljaja sveta, toliko da nam se čini da bi se moglo govoriti o trilogiji o melanholiji. Ili, možda, trilogiji o melanholičnom junaku. Sva tri njegova naratora obavija „oklop usamljenosti” i melanholičnog „pogleda na svet”.

Jedno poglavlje u studiji nazvano je „Faustovski problem”.Pitamo autora šta je faustovsko u romanima Nikole Miloševića?

– Geteov Faust posle svih iskustavasafilozofijom, istorijom, medicinom, bogoslovljem, želi dapođe nekim drugim putem ne bi li „isplivao iz morazabluda“. Kroz stih „Treba nam ono što ne možemo znati, s onim što zna čovek ne zna šta će”, koja je uzeta za moto moje knjige, transponuje se Milošević hermeneutičar u Miloševića prozaistu. To je njegova davnašnja preokupacija, o čemu govori esej „Alber Kami između lucidnosti i nostalgije zaapsolutnim”, iz 1958. godine, koji ima za moto Kamijevu rečenicuiz „Kaligule”: „Prosto, osetio sam odjednom potrebu za onim što je nemoguće”. Mogli bismo reći da su filosof i hermeneutičar, pošto su došli do određenog saznanja, rešili da to saznanje predaju piscu, da svojim putem dođe do (drugačijeg) odgovora u vezi sa transcendentnim, zaumnim, onim što je izvan prostora i vremena – kaže Damjanović. 

Prvi Miloševićev roman „Nit miholjskog leta” imao je uspehai kod kritike i kod čitalaca. Našao se i u najužem izboru za„Ninovu” nagradu zaroman godine.

„Nit miholjskog leta”, po svemu,smatra Damjanović, uzoran je roman koji će piscu obezbediti značajno mesto u istoriji srpskog romana. Unjemu su postavljenasvafundamentalnapitanjasmisla, kojase pojavljuju i u drugadvadela,u naznakamaili uvećanai pod posebnom lupom, u zavisnosti od smerapripovedanja. Međutim, romani su nezavisne i autonomne umetničke tvorevine. Istovremeno, njihov unutrašnji odnos u kome su evidentnamotivskai tematskaprelivanja, kao i njihov spoj nanivou forme ili psihologije glavnog junaka-pripovedača,otkrivaju nam ovatri romanakao proznu trilogiju.

Profesor Milo Lompar izdvajau Damjanovićevoj studiji veze Miloševića sapoetskim duhom EdgaraAlanaPoa. Autor kaže: „Pisac je imao naumu složeniju tekstualnu građevinu, nalik slici Đorđade Kirika, koju ’citira’u prozi i nakoricamaknjige, akojai samaotvaraprostore konkretnog i metafizičkog, vidljive i neomeđene stvarnosti, nostalgije zabeskonačnim.” 

Na naslovnoj strani knjige je Munkova „Melanholija“, koju karakteriše bezglasnost i tišina. U kojoj se meri, pitamo Damjanovića, dopunjuju Munk i Milošević?

– Munkov triptih „Melanholija” odgovaraMiloševićevom triptihu, trilogiji o melanholiji i o melanholičnom junaku. Odabrao samnjegovu sliku zanaslovnu stranu jer ona, baš kao i De Kirikova, koju Milošević stavljananaslovnu stranu prvog svog romana„Nit miholjskog leta”, duboko potvrđuju smisao i suštinu melanholičnog stanjasvatri Miloševićevajunakaiz tri romana – objašnjava Ratomir Rale Damjanović.