Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Меланхолични јунак

Меланхолични јунак
Ратомир Рале Дамјановић (Фотодокументација „Политике”

Задужбина Милоша Црњанског из Београда објавила је студију Ратомира Ралета Дамјановића „Романи Николе Милошевића – трилогија о меланхолији”. Дамјановић,у својој књизи,анализира три Милошевићева романа: „Нит михољског лета”, „Кутија од ораховог дрвета”, „Сенке минулих љубави”. Књига је, као прва, објављена у едицији „Суматра” коју уређује Димитрије Тасић. Јединствена Милошевићева тема,у овој трилогији,јесте „оно што чини саму суштину човековог постојања на земљи, таквог какво оно јесте и какво ће, по свему судећи, увек и бити” и „проблем човековог постојања под сунцем”.

Из тог антрополошког и метафизичког средишта, истиче Ратомир Рале Дамјановић, изведена су три романа, три приче о меланхоличном јунаку. У првом делу књиге – „Филозоф и његов алтер его”, разматра се оно што је заједничко у романима, у погледу теме и структуре, позиције приповедача, разгранате интертекстуалне мреже, метафизичких димензија романа, општег меланхоличног тона и носталгије за бесконачним, значења сна и парапсихолошког. У другом делу су анализе романа, а у завршном поглављу књиге указује се на неке карактеристике Милошевићевог трагања за смислом кроз роман и романсијерски рад.

Као херменеутичар, наглашава Дамјановић, Милошевић је застајао код јунака поред чијег имена, као у случају Павла Исаковича, медикус исписује крупним калиграфским словима „меланхолија”. Меланхолија је доминантно стање јунакове свести и његовог доживљаја света, толико да нам се чини да би се могло говорити о трилогији о меланхолији. Или, можда, трилогији о меланхоличном јунаку. Сва три његова наратора обавија „оклоп усамљености” и меланхоличног „погледа на свет”.

Једно поглавље у студији названо је „Фаустовски проблем”.Питамо аутора шта је фаустовско у романима Николе Милошевића?

– Гетеов Фауст после свих искуставасафилозофијом, историјом, медицином, богословљем, жели дапође неким другим путем не би ли „испливао из моразаблуда“. Кроз стих „Треба нам оно што не можемо знати, с оним што зна човек не зна шта ће”, која је узета за мото моје књиге, транспонује се Милошевић херменеутичар у Милошевића прозаисту. То је његова давнашња преокупација, о чему говори есеј „Албер Ками између луцидности и носталгије заапсолутним”, из 1958. године, који има за мото Камијеву реченицуиз „Калигуле”: „Просто, осетио сам одједном потребу за оним што је немогуће”. Могли бисмо рећи да су философ и херменеутичар, пошто су дошли до одређеног сазнања, решили да то сазнање предају писцу, да својим путем дође до (другачијег) одговора у вези са трансцендентним, заумним, оним што је изван простора и времена – каже Дамјановић. 

Први Милошевићев роман „Нит михољског лета” имао је успехаи код критике и код читалаца. Нашао се и у најужем избору за„Нинову” награду зароман године.

„Нит михољског лета”, по свему,сматра Дамјановић, узоран је роман који ће писцу обезбедити значајно место у историји српског романа. Уњему су постављенасвафундаменталнапитањасмисла, којасе појављују и у другадвадела,у назнакамаили увећанаи под посебном лупом, у зависности од смераприповедања. Међутим, романи су независне и аутономне уметничке творевине. Истовремено, њихов унутрашњи однос у коме су евидентнамотивскаи тематскапреливања, као и њихов спој нанивоу форме или психологије главног јунака-приповедача,откривају нам оватри романакао прозну трилогију.

Професор Мило Ломпар издвајау Дамјановићевој студији везе Милошевића сапоетским духом ЕдгараАланаПоа. Аутор каже: „Писац је имао науму сложенију текстуалну грађевину, налик слици Ђорђаде Кирика, коју ’цитира’у прози и накорицамакњиге, акојаи самаотварапросторе конкретног и метафизичког, видљиве и неомеђене стварности, носталгије забесконачним.” 

На насловној страни књиге је Мункова „Меланхолија“, коју карактерише безгласност и тишина. У којој се мери, питамо Дамјановића, допуњују Мунк и Милошевић?

– Мунков триптих „Меланхолија” одговараМилошевићевом триптиху, трилогији о меланхолији и о меланхоличном јунаку. Одабрао самњегову слику занасловну страну јер она, баш као и Де Кирикова, коју Милошевић стављананасловну страну првог свог романа„Нит михољског лета”, дубоко потврђују смисао и суштину меланхоличног стањасватри Милошевићевајунакаиз три романа – објашњава Ратомир Рале Дамјановић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.