Hrvatska: Cene obaraju hipermarketi

Od našeg stalnog dopisnika

 ZAGREB, 17. decembra – Najveći hrišćanski praznik Božić istovremeno je i najveći praznik civilizacije "zlatnog teleta", dakle danas dominantnog potrošačkog društva čija pravila diktira sveprisutni kapitalistički pogled na svet. Tako su ovi predbožićni dani u Hrvatskoj – kao i u svim zapadnim zemljama uostalom – u znaku sve masovnijeg "hodočašća" u brojne hiper, super i ostale markete. Darivanje najbližih, i sebe naravno, neumoljivo je pravilo ovog praznika koje trgovci znaju tako da iskoriste da pred tim već strepe i crkve koje uzdižu Božić.

Gde kupovati dobro i uz što povoljnije cene, osnovna je preokupacija svih potrošača, pa su se u tom smislu razvile najkompleksnije strategije i taktike na obe strane. U tome najbolje prolaze veliki trgovački lanci, koji zbog velikog prometa mogu dodatno da snižavaju cene, pa je jasno zašto su najveće gužve upravo u njihovim halama. U Hrvatskoj radi jedanaest takvih lanaca hipermarketa i supermarketa, stigao je i "Lidl" sa najnižim cenama, ali Hrvatska i pored toga ne spada u zemlje jeftinije za život, već je upravo obrnuto.

Prema najnovijim sindikalnim podacima za prošli mesec, prosečnoj hrvatskoj porodici potrebno je 771 evro za mesečne troškove života, što njihova prosečna plata od 4.450 kuna (609 evra) pokriva sa 79 odsto i to ako živi u svom stanu. Porodice koje žive kao podstanari te troškove mogu iz prosečne plate da pokriju tek sa 62 odsto.

Nedavno istraživanje o navikama hrvatskih potrošača, koje je uradio zagrebački Ekonomski institut, pokazalo je da oni prosečno idu u jednu veliku kupovinu mesečno u kojoj za namirnice potroše oko 1.200 kuna (165 evra). Uz to, još 4-5 puta nedeljno odlaze u manje kupovine s istim ciljem u kojima ukupno potroše za hranu još 1.200 kuna. Kolica u trgovačkim lancima, kako je takođe utvrđeno, najčešće guraju žene između 35 i 45 godina, iz čega se vidi na čijim leđima je osnovno snabdevanje domaćinstva.

Zahvaljujući sve brojnijim stranim i domaćim velikim trgovačkim lancima, građani Hrvatske više ne idu masovno u "šoping" u Austriju i Italiju, koje su kroz ove hipermarkete praktično došle kod njih. Zato, međutim, više nemaju onaj nekadašnji osećaj da kupuju nešto dobro i jeftinije nego kod kuće. Naprotiv, smatraju da im je život sve skuplji.

Kako to izgleda na policama radnji i na pijacama, evo karakterističnih primera:

litar trajnog mleka (2,8 masnoće) košta najčešće 5 kuna (0,68 evra), maslac 250 gr od 0,9 do 1,23 evra zavisno od proizvođača, krupnija jaja su najčešće po jednu kunu (10,8 dinara), a beli hleb od 65 gr uglavnom 4,5-5 kuna (preračunato 48,5-54 dinara).

Kilogram piletine je 19-21 kunu (205-227 dinara), prasetine 35 kuna (378 dinara), a svinjskih krmenadli 30 kuna (324 dinara), dok je kilogram junećeg buta oko 50 kuna (540 dinara). Ono malo hrane što se uvozi iz Srbije uopšte nije jeftino, pa tako pola kilograma zlatiborskog kajmaka u "Konzumu" košta 63 kune (680 dinara), a "Juhorove" paštete, koje su se nedavno pojavile, 4,2 kune (45 dinara) i šunka u konzervi od 227 gr 20 kuna (216 dinara). Domaće sardine koštaju od 5,5 do 8 kuna (59,5-85,5 dinara).

Pivo je skuplje nego u Srbiji: "ožujsko" od pola litra košta 4,6 kuna (49,5 dinara), "beks" je 5,5 kuna (59,5 dinara), u plastičnoj flaši od 0,6 litara novosadsko "MB pivo" staje 6,8 kuna (73,5 dinara), a u dvolitarskoj 162 dinara.

Cena dva litra "koka-kole" iznosi 129,5 dinara, 1,5 litara domaće mineralne vode je 53-57 dinara, a uvozne mađarske 41 dinar, koja uprkos tome – slabo prolazi.