Хрватска: Цене обарају хипермаркети

Од нашег сталног дописника

 ЗАГРЕБ, 17. децембра – Највећи хришћански празник Божић истовремено је и највећи празник цивилизације "златног телета", дакле данас доминантног потрошачког друштва чија правила диктира свеприсутни капиталистички поглед на свет. Тако су ови предбожићни дани у Хрватској – као и у свим западним земљама уосталом – у знаку све масовнијег "ходочашћа" у бројне хипер, супер и остале маркете. Даривање најближих, и себе наравно, неумољиво је правило овог празника које трговци знају тако да искористе да пред тим већ стрепе и цркве које уздижу Божић.

Где куповати добро и уз што повољније цене, основна је преокупација свих потрошача, па су се у том смислу развиле најкомплексније стратегије и тактике на обе стране. У томе најбоље пролазе велики трговачки ланци, који због великог промета могу додатно да снижавају цене, па је јасно зашто су највеће гужве управо у њиховим халама. У Хрватској ради једанаест таквих ланаца хипермаркета и супермаркета, стигао је и "Лидл" са најнижим ценама, али Хрватска и поред тога не спада у земље јефтиније за живот, већ је управо обрнуто.

Према најновијим синдикалним подацима за прошли месец, просечној хрватској породици потребно је 771 евро за месечне трошкове живота, што њихова просечна плата од 4.450 куна (609 евра) покрива са 79 одсто и то ако живи у свом стану. Породице које живе као подстанари те трошкове могу из просечне плате да покрију тек са 62 одсто.

Недавно истраживање о навикама хрватских потрошача, које је урадио загребачки Економски институт, показало је да они просечно иду у једну велику куповину месечно у којој за намирнице потроше око 1.200 куна (165 евра). Уз то, још 4-5 пута недељно одлазе у мање куповине с истим циљем у којима укупно потроше за храну још 1.200 куна. Колица у трговачким ланцима, како је такође утврђено, најчешће гурају жене између 35 и 45 година, из чега се види на чијим леђима је основно снабдевање домаћинства.

Захваљујући све бројнијим страним и домаћим великим трговачким ланцима, грађани Хрватске више не иду масовно у "шопинг" у Аустрију и Италију, које су кроз ове хипермаркете практично дошле код њих. Зато, међутим, више немају онај некадашњи осећај да купују нешто добро и јефтиније него код куће. Напротив, сматрају да им је живот све скупљи.

Како то изгледа на полицама радњи и на пијацама, ево карактеристичних примера:

литар трајног млека (2,8 масноће) кошта најчешће 5 куна (0,68 евра), маслац 250 гр од 0,9 до 1,23 евра зависно од произвођача, крупнија јаја су најчешће по једну куну (10,8 динара), а бели хлеб од 65 гр углавном 4,5-5 куна (прерачунато 48,5-54 динара).

Килограм пилетине је 19-21 куну (205-227 динара), прасетине 35 куна (378 динара), а свињских крменадли 30 куна (324 динара), док је килограм јунећег бута око 50 куна (540 динара). Оно мало хране што се увози из Србије уопште није јефтино, па тако пола килограма златиборског кајмака у "Конзуму" кошта 63 куне (680 динара), а "Јухорове" паштете, које су се недавно појавиле, 4,2 куне (45 динара) и шунка у конзерви од 227 гр 20 куна (216 динара). Домаће сардине коштају од 5,5 до 8 куна (59,5-85,5 динара).

Пиво је скупље него у Србији: "ожујско" од пола литра кошта 4,6 куна (49,5 динара), "бекс" је 5,5 куна (59,5 динара), у пластичној флаши од 0,6 литара новосадско "МБ пиво" стаје 6,8 куна (73,5 динара), а у дволитарској 162 динара.

Цена два литра "кока-коле" износи 129,5 динара, 1,5 литара домаће минералне воде је 53-57 динара, а увозне мађарске 41 динар, која упркос томе – слабо пролази.