Vikiliks pobunjenici i druge priče

Kopar- Koparski  FEMF, festival dugometražnog autorskog filma iz zemalja Evrope i Mediterana (od 12. do 16. oktobra), osnovan je pre dve godine u čast slavnog slovenačkog snimatelja i direktora fotografije Vilka Filača čija je bogata karijera prekinuta njegovom iznenadnom smrću, ali je njegov kretaivni pečat ostao zauvek u evropskom i svetskom filmu.

 Čelnici festivala – glumac i reditelj Matjaž Javšnik i Jelka Stergel još prve filmske večeri podsetili su na Filačevo stvaralaštvo, na njegovu saradnju sa uglednim umetnicima među kojima su Emir Kusturica, Katrin Brija, Ademir Kenović i Džoni Dep, na činjenicu da je uvedena i nagrada koja nosi njegovo ime, i njemu u čast festival otvorili nagrađivanim kratkometražnim igranim filmom „(A)torzija” Stefana Arsenijevića, kojem je Vilko Filač pružio ogroman oslonac.

  U takmičarskom programu FEMF je ove godine devet probranih autorskih filmova, među kojima su i „Neprijatelj” Dejana Zečevića, „Pank nije mrtav” Vladimira Blaževskog, „Ako zrno ne umre” Siniše Dragina i „72 dana” Danila Šerbedžije.

 Za nagradu Gran pri „Zlatni rog” takmiči se i italijanski glumac, scenarista i reditelj Đani di Gregorio sa novim filmom „So života”, humanom i optimističkoim pričom o potrazi jednog šezdesetogodišnjaka za zrncima novih, ali i nekih zaboravljenih ljubavi. Di Gregorio je, kao i u svom predhodnom filmu „Avgustovski ručak”, okupio oko sebe, kao glumce, sve svoje prijatelje i komšije, uključujući i svoju devedesetogodišnju majku, i malim sredstvima napravio mali-veliki egzistencijalistički film.

 Egzinstencijalizam je odrednica i za film „Snegovi Kilamandžara”, francuskog reditelja, glumca, scenariste i producenta Robera Žila Gedigijana, čija je radnja smeštena među lučke radnike na mediteranskoj obali Francuske. Mnogi snovi jednog vremešnog sindikalnog aktiviste i levičara, raspršiće se u trenutku kada je nagnan na prinudnu prevremenu penziju, ali će ga suočavanje sa novom francuskom realnošću u kojoj vlada nezaposlenost i kriminal, podsetiti na važnost porodičnih vrednosti i vrednost ulaganja u budućnost dece.

 U takmičarskom programu našao se i jedan dugometražni dokumentarni film i to sa pokrićem, jer je reč o filmu posvećenom osnivačima i liderima Vikiliksa. Švedski novinar i dokumentarista Jesper Huor, nekadašnji vojni dopisnik iz Kabula, i njegov kolega Bose Lindkvist koji je u Švedskoj poznat kao radijski i televizijski producent, zajedno su potpisali film „Vikipobunjenici: dokumentarac” koji u dobroj meri osvetljava početke rada male aktivističke grupe koja je za svega tri godine svoga delovanja snažno prodrmala „demokratske” temelje zapadnog sveta, izloživši javnosti sve strane licemernog političkog delovanja velikih sila, ali i ratne zločine počinjene u Iraku i Afganistanu. Ovaj film je ujedno i priča o jednom od osnivača Vikiliksa Džulijenu Asanžu, o njegovoj ličnoj hrabrosti, popularnosti koja ga je dovela do pozicije rok-zvezde internet tehnologija, ali i o Asanžovom razlazu sa najbliskijim saradnicima koji su ga napustili posle optužbi za silovanje.

 Projekcije filma „Vikipobunjenici: dokumentarac” bile su najposećenije, publika je imala serijal pitanja za Jaspera Huora koji je stigao u Kopar da bi bio na raspolaganju gledaocima, ali i da bi učestvovao u panel diskusiji o uticaju elektronskih medija na politička i društvena kretanja u vodećim zemljama sveta.

 Ovogodišnji koparski FEMF u fokus je stavio i savremeni turski film, ponudivši gledaocima izbor filmova uglednih turskih stvaralaca među kojima su Zeki Demirkubuz, Jesim Ustoglu i Nuri Bilge Čejlan. Među filmovima koji se prikazuju u paralelnim programima je i popularni dokumentarac „Sinema komunisto” Mile Turajlić, ali i češki dokumentarni film „Češki mir” Vita Klusaka i Filipa Remunde.

-----------------------------------------------------------

Dubravka Lakić u žiriju FEMF

Filmski kritičar „Politike” Dubravka Lakić, član je zvaničnog žirija 2. Festivala evropskog i mediteranskog filma u Kopru, zajedno sa legendarnim slovenačkim glumcem Demeterom Bitencom i američkim glumcem i rediteljem Maksvelom Hofmanom, sinom Dastina Hofmana, koji se, osim u Los Anđelesu i Njujorku, školovao i na praškoj FAMU.

K. R.