NESVRSTANOST UKRAJINE

Dve godine posle "narandžaste revolucije", Zapad i Ukrajina suočavaju se sa složenom stvarnošću. Kijevu se pokazuje neostvarivim ono što je eventualno očekivao – šire otvorena vrata na pravcu bržeg pristupa EU. A, na drugoj strani, neprihvatljivo mu je ono što mu se štedro nudi – da smesta pređe na kolosek ekspres pristupa NATO-u.

Podbačaj u ovom drugom učinio je da samit alijanse, novembra u Rigi, prođe bez predviđanog "glamura". (Ko zna, možda je i to jedna od "rupa na fasadi" koju je nečim trebalo premazati, te je Srbiji prekoredno ponuđeno "partnerstvo za mir"! )

U odnosima sa EU, razgovor Kijeva i Brisela o učlanjivanju zamenjen je razgovorom "o susedstvu" – suštinski, defanzivnom politikom poboljšavanja demokratskih, bezbednosnih i drugih okolnosti u prstenu država oko Evropske unije. Od Ukrajine i Moldavije – sve do Maroka, prekomorskog afričkog suseda Španije.

Evropa će pomagati u meri u kojoj susedi budu sarađivali. Slaganje kockica nadgledaće se iz Brisela. Ipak – kako god bio dobro završen, ovaj "komšijski tečaj" ne obećava Ukrajini diplomu s pregovorima o učlanjivanju. U tom smislu, to nisu više ni "perspektive pristupa evroatlantskim integracijama", obećane Kijevu 2004.

Određena nova čvrstina u odlučnosti Brisela, bar u odnosu na kampanju "otvaranja perspektiva", nema ipak veze s dolaskom na vlast Janukoviča. Ako je reč o EU, novi premijer je Evropljanin koliko i šef države Juščenko. Suština je izgleda u nečem drugom. Reč je o već pomno objašnjenom šoku Evrope, zatečene celim spektrom ranije neočekivanih okolnosti – od pojave prvih islamskih mudžahedina Britanaca, do masovne migracije Čeha i Poljaka u pravcu zapadnog ruba zajednice i "veta" Varšave na pregovore EU s Rusijom.

Prvi put jedna članica blokira važan ekonomsko-politički korak svih drugih u Uniji, koristeći "veto". I ta članica nije ni jedna od država osnivača EU, nego nedavno primljena i doskoro komunistička Poljska. I pritom nije reč ni o kakvom principijelnom pitanju, već se jedna strateška politika Brisela podređuje poljskoj netrpeljivosti prema Rusiji.

Ako bi se potražila prava reč, Evropa treba da se pribere i vidi gde je s koncepcijama o mogućnosti homogenizacije "različitih svetova". No – naspram njene "pauze za razmišljanje", sada je tu i "tajm-aut" Kijeva, zatražen u nameravanom pridruživanju Ukrajine NATO-u. U ovom slučaju, misli pokušava da pribere Kijev, procenjujući trezvenost svojevremenog zaleta "oranžista".

Predsednik Juščenko je prevideo podatak da manje od petine svih Ukrajinaca pristaje da zemlja bude član NATO-a. "Veliki deo našeg naroda strahuje da će naš pristup NATO-u biti usmeren prema Rusiji, povređujući naše prijateljske odnose", izjavio je Janukovič, korigujući predsednika.

Vratimo se sada s te tačke samitu u Rigi. U Vašingtonu, skup lidera NATO-a u enklavi na Baltiku planiran je kao događaj s jasnom porukom Moskvi. "Naš blok je prvi put na okupu u jednoj od država-zarobljenika, okupiranih od Sovjetskog Saveza", citiran je predsednik Buš ("Nezavisimaja gazeta", Moskva ).

Efekat poente podvučen je ratnim brodovima SAD, u vodama naspram Rige. Ali, uz otkaz Kijeva da se pridruži "oslobođenima", Bušova izjava podsetila je na kulisu, zadržanu bez obzira na to što je komad promenjen. Kao kad u lepo spremljenom dekoru izostane glavna tačka. "Scenario Rige" umrljan je intervencijom Janukoviča u štabu u Briselu, da se Ukrajini omogući pristup "u više koraka". Tempom, kojim se bude menjalo i raspoloženje Ukrajinaca prema NATO-u. To će se proveravati referendumima.

Ali, kome stremi Ukrajina? Rusiji?

Ako bi se insistiralo na preciznosti, odgovor bi glasio – "aktivnoj nesvrstanosti". Nova parola Kijeva je "ne Zapad ili Istok", već "i Zapad i Istok".

"Geografski, mi smo između EU i Rusije", piše pristalica Janukoviča Viktor Pinčuk. "U jeziku, religiji i istoriji, naše nasleđe je upleteno. Takva pozicija trebalo bi da nas podstiče da gradimo mostove, pre nego da podižemo zidove... Nije u našem interesu da dopustimo da Ukrajina bude pion u geostrateškoj igri Istoka i Zapada."