„Tagešpigel": Kosovo opljačkana zemlja

BERLIN – Kosovo je čudna zemlja, bez sopstvene valute i sopstvenog pozivnog broja, bez Internet domena, a još od intervencije NATO 1999. godine nije uspelo da postigne ravnotežu, pa prevladava utisak da je palo u ruke kriminalnih kartela, piše berlinski dnevnik „Tagešpigel”.

List navodi da svet nije jedinstven oko toga da li je ova zemlja uopšte zemlja - 81 država kaže „da”, 112 kaže „ne” - i dodaje da je svet podeljen oko toga da li ovu zemlju vodi jedna vlada ili dve i da li se pri tom uopšte radi o vladama ili o jednom kriminalnom kartelu.

„Tagešpigel” je objavio priču o Ramadanu Iljaziju koji je po profesiji borac protiv korupcije na Kosovu i koji je osnovao FOL, jednu od hiljadu nevladinih organizacija na Kosovu od kojih, kako piše list, većina nije ništa drugo do mašina za pribavljanje para za donaciju.

Organizacija FOL pripada onom malom delu, kako smatraju stručnjaci, u kojem se zaista odvija neka vrsta sadržajnog posla, on vodi računa o korupciji i podmitljivosti ljudi na vlasti na Kosovu, koje važi za posebno korumpirano - ono se nalazi na 110. mestu rang-liste zemalja koju je objavila organizacija „Transparensi internešenel”.

Iljazi koji se, kako piše list, od jeseni ponovo vraća na univerzitet, kaže da je u jednom trenutku postao ubeđen da je korupcija najveća opasnost po njegovu zemlju.

„Veća od starog, ali i dalje nasiljem prožetog sukoba između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba na severu zemlje. gde vlada u Beogradu ima veći uticaj na sve nego vlada u Prištini”, navodi list.

Organizacija FOL redovno izdaje „korupcijski monitor”. Ona upoređuje podatke koje poslanici daju antikorupcijskim vlastima o svojoj imovini sa podacima koje oni proslede izbornoj komisiji i dokumentuje razliku između ovih podataka. Razlike se ponekad ogledaju u milionskim iznosima, ali ti brojevi kao celina daju jednu sliku, piše dnevnik i ističe da je to slika o zemlji koja je pala u ruke kriminalaca.

„Reč je o trgovini ljudima, narkoticima i oružjem, reč je o privatizaciji državne imovine, o pivarama, telefonskim kompanijama i benzinu, reč je i o terenu pregaženih kućnih ljubimaca, tj. putevima”, navodi „Tagešpigel”.

U jednom izveštaju nemačke tajne službe iz 2005. godine, piše list, stoji: „Preko M.F. i njegove firme S. sa sedištem u Prištini dovodi se u vezu Tači sa pranjem novca i krijumčarenjem benzina i cigareta. Tačija finansijski podržava L. preko svoje firme D. koja je umešana u švercerske aktivnosti. Tači pored H, S. i V. važi za nalogodavca profesionalnog ubice A.„

Jedan poverljiv dokument NATO o situaciji iz 2004. godine koji je, takođe, dospeo u javnost kada ga je britanski „Gardijan” objavio početkom godine, naziva Tačija jednom od tri „najveće zvreke” organizovanog kriminala na Kosovu.

List ističe da se u svetu, ipak, nešto menja i dodaje: „Kako stvari stoje, Hašimu Tačiju više neće biti odobrena nijedna državna poseta u inostranstvu. Njegova vlada je ove godine poslala 27 zahteva za posetu, ali su svi zahtevi odbijeni. A onda se ujutru u novinama moglo pročitati da se sada vodi istraga protiv njega zbog posebno teških optužbi”.

Euleks, pravna misija EU na Kosovu, sastavljena od 2.000 međunarodnih i 1.000 kosovskih policajaca, sudija, tužilaca, carinika, oformio je odgovarajući tim, piše list i dodaje da je Tači rekao da namerava da podrži tu istragu.

List navodi da je reč o izveštaju švajcarskog poslanika u Evropskom parlamentu Dika Martija objavljenom krajem 2010. godine, prema kojem je Tači učestvovao u trgovini organima u tu svrhu ubijenih ratnih zarobljenika. U izveštaju se prećutkuju njegovi izvori informacija i zbog toga je sporan. Tači se brani od optužbi.

Ubrzo posle toga, navodi list, u srpskim novinama su procurela dva izveštaja UN o istragama iz 2003. i 2004. godine koje potvrđuju trgovinu organima. Oni se pozivaju na izjave svedoka i opisuju inspekciju navodnog mesta smrti. Tamo su pronađeni posredni dokazi, „špricevi”, „kutije tablete”, „delovi materijala koji odgovaraju hirurškim uniformama”.