Džulijanu Barnsu nagrada Man Buker

Najuglednija književna nagrada anglosaksonskog govornog područja „Man-Buker”, koja se dodeljuje piscima iz zemalja Komonvelta, Republike Irske i Zimbabvea,za 2011. godinu,pripala je engleskom piscu Džulijanu Barnsu (65), za novelu „Smisao za kraj” (The Sens of an Ending).

Barns je do sada već tri puta bio u najužem izboru za ovo prestižno priznanje koje mu je promaklo 1984. za „Floberovog papagaja”, 1988. za „ Engleska, Engleska”, i 2005. za „ Artura i Džordža”. Predsednica žirija Stela Remington izjavila je da su se članovi žirija odlučili da nagrade novelu, delo koje ima 150 strana, jer su zaključili da je uprkos kratkoći ipak neverovatno bogato, koncentrovano, puno informacija, i da nije dovoljno da se jednom pročita da bi se proniklo u sve finese”.

„To je knjiga koja je veoma čitljiva,ali se može čitati više puta”, istakla je Remingtonova pre svečanog uručivanja nagrade u londonskom Gildholu. Inače, to nije najkraća knjiga koja je do sada dobila „Man-Bukera”, pošto je 1979. nagrađena knjiga „Na obali”, Penelope Ficdžerald, koja je imala 132 strane. Barnsu ova nagrada donosi 50.000 funti (80.000 dolara), ali se pokazalo da je mnogo važnija povećana prodaja ne samo nagrađene knjige, već i celokupnog opusa laureata.

Ekskluzivni izdavač knjiga Džulijana Barnsa kod nas je „Geopoetika”, koja je do sada objavila devet njegovih knjiga, među kojima su i romani „Troje”, „Ljubav, itd.”, „Istorija sveta u deset i po poglavlja”, „Artur i Džordž”, zatim knjiga memoarske proze „Nije to ništa strašno”, i zbirka priča „Puls”, koja je objavljena ove godine.

Prema rečima Vladislava Bajca, direktora i glavnog urednika „Geopoetike”, ova izdavačka kuća već je otkupila izdavačka prava za knjigu „Smisao za kraj”, koja je sada nagrađena Bukerom, a ovo delo biće objavljeno kod nas do kraja godine, u prevodu Zorana Paunovića.

„Barns je bio najjače ime u konkurenciji za priznanje „Man Buker”, koje mu je već tri puta promaklo. U nagrađenom delu bavi se temom suočavanja sa smrću, ona odiše reminiscencijama na detinjstvo, mada je uporišna tačka ove proze zapravo nestalnost sećanja”, dodao je Bajac.