Eksponati u podrumima

Stotine hiljada predmeta – to nepregledno prirodno i kulturno blago Prirodnjačkog muzeja, kuće koja je juče proslavila 111 godina postojanja obeležavajući i slavu Sveti Nikola, i dalje nema izložbeni prostor. Nedostatak prostora za stalnu muzejsku postavku, neprimereni uslovi u kojima se čuva prirodna nacionalna baština, podrumske prostorije u koje svakodnevno prodire vlaga nagrizajući autentične eksponate – samo su neki od problema sa kojima se suočavaju zaposleni u jednom od naših najstarijih muzeja.
Iako je prilikom nedavnog otvaranja izložbe "Letenje" u galeriji Muzeja na Malom Kalemegdanu, Dragan Kojadinović, ministar kulture, najavio mogućnost da nova lokacija muzeja postane prostor u blizini nekadašnje zgrade Centralnog komiteta, najpre namenjen izgradnji Muzeja revolucije, u ovoj kući prirode ističu da na ponuđeno rešenje gledaju kao na daleki san.

– Smeštaj i postavka mogu da budu rešeni proširivanjem i preuređenjem postojeće zgrade u Njegoševoj ulici. Do sada smo napravili nacrt projekta po kojem bi dve zgrade – u Ulici kneginje Zorke i sedište u Njegoševoj, bile povezane staklenikom. Kikindski mamut koji je pronađen pre deset godina, a čiju repliku trenutno pravimo od poliestera, krasiće stakleni prolaz između dva buduća muzejska zdanja. Za detaljan elaborat o izradi ovog projekta potrebno je odvojiti oko 10.000.000 dinara – ističe Gordana Jovanović, direktorka Prirodanjačkog muzeja.

Ovih dana Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture bi trebalo da izda dozvolu za uređenje zgrade. U muzeju ne mogu sa sigurnošću da preciziraju dan kada će radovi da počnu, ali se nadaju da bi to moglo da se dogodi već naredne godine.

Osim izgradnje "staklenog" mosta koji će povezivati dva zdanja u čijim se podrumima kriju najbogatiji muzejski fondovi u Evropi, plan predviđa i nadogradnju postojeće zgrade. Ova kuća čuva 117 zbirki neprocenjive vrednosti u neadekvatnim tehnološkim uslovima, i više od 1.700.000 predmeta. U prirodnjačkim kolekcijama ima, ama baš, svega – tu se nalaze fosilni ostaci biljaka, gljiva, ima stena i minerala, kao i svih životinjskih organizama, uključujući beskičmenjake i kičmenjake. Među najstarijim primercima nalaze se i dve "gvozdene grudve" – sokobanjski i jelički meteorit.

– Te dve stene čuvamo u metalnom ormaru iako bi trebalo da budu hermetički zatvorene, pogotovo zbog toga što su starije i od same zemaljske kugle. Šta više reći, kada je na podu ovog našeg depoa, koji prokišnjava, poslagano oko šest kubika goveđih, bivoljih, mamutovih, i lobanja megacerusa, to jest džinovskog jelena. Svaka od ovih kostiju trebalo bi da ima posebno mesto u postavci i etiketu, jer su stare i do 6.000 godina – objašnjava nam Miodrag Jovanović, kustos pedagog, prilikom obilaska muzejskog depoa.   

U muzeju se čuva i više stotina holotipova i unikatnih mineroloških, petroloških, botaničkih i zooloških primeraka od izuzetnog značaja. Galerija na Malom Kalemegdanu predstavlja jedini izložbeni prostor koji je, po svojoj površini, svakako nedovoljan za izložbu bogate kolekcije.

-----------------------------------------------------------

Postavka zatvorena pre 70 godina

S obzirom na to da danas ne postoji odgovarajući prostor za stalnu postavku, izložbe su isključivo tematskog i studijskog karaktera. Prva stalna izložbena postavka muzeja bila je otvorena u prisustvu Kralja Petra Prvog Karađorđevića pre 102 godine, a poslednja pre sedam decenija u podrumu zgrade u Ulici Knjeginje Zorke, ali je zbog vlage trajno zatvorena 1986. godine.