Експонати у подрумима

Стотине хиљада предмета – то непрегледно природно и културно благо Природњачког музеја, куће која је јуче прославила 111 година постојања обележавајући и славу Свети Никола, и даље нема изложбени простор. Недостатак простора за сталну музејску поставку, непримерени услови у којима се чува природна национална баштина, подрумске просторије у које свакодневно продире влага нагризајући аутентичне експонате – само су неки од проблема са којима се суочавају запослени у једном од наших најстаријих музеја.
Иако је приликом недавног отварања изложбе "Летење" у галерији Музеја на Малом Калемегдану, Драган Којадиновић, министар културе, најавио могућност да нова локација музеја постане простор у близини некадашње зграде Централног комитета, најпре намењен изградњи Музеја револуције, у овој кући природе истичу да на понуђено решење гледају као на далеки сан.

– Смештај и поставка могу да буду решени проширивањем и преуређењем постојеће зграде у Његошевој улици. До сада смо направили нацрт пројекта по којем би две зграде – у Улици кнегиње Зорке и седиште у Његошевој, биле повезане стаклеником. Кикиндски мамут који је пронађен пре десет година, а чију реплику тренутно правимо од полиестера, красиће стаклени пролаз између два будућа музејска здања. За детаљан елаборат о изради овог пројекта потребно је одвојити око 10.000.000 динара – истиче Гордана Јовановић, директорка Природањачког музеја.

Ових дана Градски завод за заштиту споменика културе би требало да изда дозволу за уређење зграде. У музеју не могу са сигурношћу да прецизирају дан када ће радови да почну, али се надају да би то могло да се догоди већ наредне године.

Осим изградње "стакленог" моста који ће повезивати два здања у чијим се подрумима крију најбогатији музејски фондови у Европи, план предвиђа и надоградњу постојеће зграде. Ова кућа чува 117 збирки непроцењиве вредности у неадекватним технолошким условима, и више од 1.700.000 предмета. У природњачким колекцијама има, ама баш, свега – ту се налазе фосилни остаци биљака, гљива, има стена и минерала, као и свих животињских организама, укључујући бескичмењаке и кичмењаке. Међу најстаријим примерцима налазе се и две "гвоздене грудве" – сокобањски и јелички метеорит.

– Те две стене чувамо у металном ормару иако би требало да буду херметички затворене, поготово због тога што су старије и од саме земаљске кугле. Шта више рећи, када је на поду овог нашег депоа, који прокишњава, послагано око шест кубика говеђих, бивољих, мамутових, и лобања мегацеруса, то јест џиновског јелена. Свака од ових костију требало би да има посебно место у поставци и етикету, јер су старе и до 6.000 година – објашњава нам Миодраг Јовановић, кустос педагог, приликом обиласка музејског депоа.   

У музеју се чува и више стотина холотипова и уникатних минеролошких, петролошких, ботаничких и зоолошких примерака од изузетног значаја. Галерија на Малом Калемегдану представља једини изложбени простор који је, по својој површини, свакако недовољан за изложбу богате колекције.

-----------------------------------------------------------

Поставка затворена пре 70 година

С обзиром на то да данас не постоји одговарајући простор за сталну поставку, изложбе су искључиво тематског и студијског карактера. Прва стална изложбена поставка музеја била је отворена у присуству Краља Петра Првог Карађорђевића пре 102 године, а последња пре седам деценија у подруму зграде у Улици Књегиње Зорке, али је због влаге трајно затворена 1986. године.