Još jednom ruše pozorište

Subotica – Zajedničkim snagama odbornici Demokratske stranke i Saveza vojvođanskih Mađara, uz asistenciju bočnih partnera, 25. aprila 2007. godine doneli su odluku da sruše najstariju pozorišnu zgradu u Srbiji iz 1854. godine i na njenim temeljima počnu da grade novi 30 metara visok betonski teatar. Na jučerašnjoj sednici Skupštine grada gotovo isti odbornici ove dve partije građanima Subotice su saopštili da su pogrešili što su prihvatili izvođenje tako velikog projekta koji svojim gabaritima, s planirane tri scene i brojem gledališta daleko premašuje sve potrebe i mogućnosti grada i teatra.  

Odbornici su sada doneli odluku da se u potpunosti zaustavi gradnja na pozorištu, što i nisu morali da kažu jer majstori odavno ne ulaze na ovo gradilište pošto Fond za kapitalna ulaganja duguje izvođaču a novca nema. Takođe se predlaže da se objekat preprojektuje i primeri potrebama grada a to znači da je umesto tri dovoljna jedna velika i jedna mala scena, a da se ostali prostor ustupi uslužno-komercijalnim delatnostima. Takođe je odlučeno da se ukloni deo armiranobetonske konstrukcije, a kako „Politika” nezvanično saznaje, radi se o uklanjanju jednog sprata kako bi se gabariti građevine doveli u sklad sa okolnim objektima.

Tako pozorište koje još nije ni izgrađeno, a za čiji završetak prema procenama treba još 20 miliona evra, a da još niko nije sabrao koliko je novca potrošeno za njegovu izgradnju, kao i za projektovanje koje je počelo još 1996. godine, graditeljski se „skuplja” i ustupa mesto kafanama i buticima. U obrazloženju ovakve odluke, Nebojša Janjić, koji je govorio u ime 27 odbornika koji su, između ostalog, i zbog pozorišta tražili vanrednu sednicu Skupštine grada, rekao je da je postojeći projekat gabaritom prevelik za centralni gradski trg, da je projekat tri sale predimenzioniran i za potrebe pozorišta i u odnosu na sadašnji broj gledalaca, te da je ovaj betonski objekat praktično umrtvio centar grada.

Odbornici koji su 2007. godine odlučivali o rušenju pozorišta imali su gotovo 10 godina da se upoznaju sa projektom rekonstrukcije i dogradnje novog teatra, budući da je tada još grupa „Justat“ odabrana da uradi nacrt. Od početka se znalo da će pozorište imati preko 800 mesta i tri pozorišne sale, da će zbog, kako se tada obrazlagalo, scenske kule visina novog teatra daleko nadvisivati sve zgrade u okolini, ali to nije bila prepreka za donošenje odluke da se prihvati ovakav projekat i da se najveći deo starog teatra sruši. Doduše, kako je kasnije konstatovao i Republički zavoda za zaštitu spomenika kulture, srušeno je i više nego što treba neodgovarajućim i nepažljivim radom na objektu pod prvim stepenom zaštite, pa je tako u nepovrat uništeno centralno stepenište u ulaznom holu od ružičastog mermera.

Pozorište je, prema prvim predračunskim vrednostima, trebalo da košta između 24 i 30 miliona evra i bilo je najveća investicija u kulturi Srbije. Prema dogovoru koji su potpisali tadašnji ministar Dragan Kojadinović, predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić i subotički gradonačelnik, Republika i Pokrajina bi finansirale izgradnju sa po 45 odsto, a grad 10 odsto. Međutim, ti odnosi nikada nisu poštovani, osim kada je grad u pitanju, pa je samo prve godine pozorište ušlo u NIP, nakon toga finansijer je bio Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, ali se ne zna koliko je novca do sada utrošeno u zgradu pozorišta za koju odbornici tvrde da nisu znali da će ovako izgledati i da će nestati novca. Iako su se sopstvenom odlukom obavezali da svakih šest meseci analiziraju stanje na gradilištu, ni prošli ni sadašnji saziv Skupštine to nije činio.  

Odluka o prestanku dalje gradnje i potrebi preprojektovanja ne sadrži ni jednu brojku, pa se ne zna ni koliko će novca biti potrebno za uklanjanje dela teatra izgrađenog u centru grada, niti za izradu novih projekata.

Aleksandra Isakov