Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Још једном руше позориште

Још једном руше позориште
Суботица: од некадашњег позоришта остао је само бетонски костур Фото А. Исаков

Суботица – Заједничким снагама одборници Демократске странке и Савеза војвођанских Мађара, уз асистенцију бочних партнера, 25. априла 2007. године донели су одлуку да сруше најстарију позоришну зграду у Србији из 1854. године и на њеним темељима почну да граде нови 30 метара висок бетонски театар. На јучерашњој седници Скупштине града готово исти одборници ове две партије грађанима Суботице су саопштили да су погрешили што су прихватили извођење тако великог пројекта који својим габаритима, с планиране три сцене и бројем гледалишта далеко премашује све потребе и могућности града и театра.  

Одборници су сада донели одлуку да се у потпуности заустави градња на позоришту, што и нису морали да кажу јер мајстори одавно не улазе на ово градилиште пошто Фонд за капитална улагања дугује извођачу а новца нема. Такође се предлаже да се објекат препројектује и примери потребама града а то значи да је уместо три довољна једна велика и једна мала сцена, а да се остали простор уступи услужно-комерцијалним делатностима. Такође је одлучено да се уклони део армиранобетонске конструкције, а како „Политика” незванично сазнаје, ради се о уклањању једног спрата како би се габарити грађевине довели у склад са околним објектима.

Тако позориште које још није ни изграђено, а за чији завршетак према проценама треба још 20 милиона евра, а да још нико није сабрао колико је новца потрошено за његову изградњу, као и за пројектовање које је почело још 1996. године, градитељски се „скупља” и уступа место кафанама и бутицима. У образложењу овакве одлуке, Небојша Јањић, који је говорио у име 27 одборника који су, између осталог, и због позоришта тражили ванредну седницу Скупштине града, рекао је да је постојећи пројекат габаритом превелик за централни градски трг, да је пројекат три сале предимензиониран и за потребе позоришта и у односу на садашњи број гледалаца, те да је овај бетонски објекат практично умртвио центар града.

Одборници који су 2007. године одлучивали о рушењу позоришта имали су готово 10 година да се упознају са пројектом реконструкције и доградње новог театра, будући да је тада још група „Јустат“ одабрана да уради нацрт. Од почетка се знало да ће позориште имати преко 800 места и три позоришне сале, да ће због, како се тада образлагало, сценске куле висина новог театра далеко надвисивати све зграде у околини, али то није била препрека за доношење одлуке да се прихвати овакав пројекат и да се највећи део старог театра сруши. Додуше, како је касније констатовао и Републички завода за заштиту споменика културе, срушено је и више него што треба неодговарајућим и непажљивим радом на објекту под првим степеном заштите, па је тако у неповрат уништено централно степениште у улазном холу од ружичастог мермера.

Позориште је, према првим предрачунским вредностима, требало да кошта између 24 и 30 милиона евра и било је највећа инвестиција у култури Србије. Према договору који су потписали тадашњи министар Драган Којадиновић, председник покрајинске владе Бојан Пајтић и суботички градоначелник, Република и Покрајина би финансирале изградњу са по 45 одсто, а град 10 одсто. Међутим, ти односи никада нису поштовани, осим када је град у питању, па је само прве године позориште ушло у НИП, након тога финансијер је био Фонд за капитална улагања Војводине, али се не зна колико је новца до сада утрошено у зграду позоришта за коју одборници тврде да нису знали да ће овако изгледати и да ће нестати новца. Иако су се сопственом одлуком обавезали да сваких шест месеци анализирају стање на градилишту, ни прошли ни садашњи сазив Скупштине то није чинио.  

Одлука о престанку даље градње и потреби препројектовања не садржи ни једну бројку, па се не зна ни колико ће новца бити потребно за уклањање дела театра изграђеног у центру града, нити за израду нових пројеката.

Александра Исаков

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.