Putovanje kroz istoriju beogradskim metroom

Kada neimari zarone pod zemlju trasom kojom bi, prema sadašnjim planovima, trebalo da prođe budući beogradski metro, susrešće se sa ostacima civilizacija starim i po nekoliko hiljada godina. Kakva će sudbina zadesiti kulturno nasleđe od praistorije do 20. veka koje je „pohranjeno” na trasi od Ulice Aleksandra Dubčeka u Zemunu, do raskrsnice Bulevara kralja Aleksandra i Ustaničke, i da li će ova baština „preživeti”, za „Politiku” govori dr Vidoje Golubović, autor knjige „Beograd ispod Beograda”.

– Kako ovo blago ne bi bilo uništeno, potrebno je konsultovati stručnjake iz nekoliko oblasti, koji bi procenili vrednost pronađenog. Ne bi trebalo usporavati gradnju metroa zbog svega sa čim će se izvođači radova susresti. Eksperti bi trebalo da ocene šta ne bi smelo da bude uništeno – smatra Golubović.

Bez obzira što nije moguće precizno reći šta bi sve moglo da „izroni” iz zemlje na potezu kojim se očekuje da će proći trasa metroa, na osnovu dosadašnjih ispitivanja i arhivske građe moguće je dosta toga naslutiti. Zemun je još odranije poznat po lagumima građenim oko 1.700. godine i kasnije po komandi princa Eugena Savojskog koji je pod zastavama Habzburške monarhije ratovao sa Turskom. Bez obzira što će na ovom potezu metro ići po površini, do istorijski važnih predmeta moglo bi da se dođe i prilikom postavljanja šina.

Da do tragova drevne prošlosti ne treba kopati previše duboko potvrđuje iskustvo graditelja temelja objekta na nekadašnjoj okretnici trolejbusa u Ulici kralja Petra. Kada su postavljane nove šine u Ulici Tadeuša Košćuška, na svetlo dana izronili su ostaci rimskog utvrđenja i vojnog logora.

– Upravo sa antičkim periodom najviše se povezuje i prostor ispod Bulevara kralja Aleksandra. Tuda je prolazio čuveni Carigradski drum. Zna se da su se na prostoru oko Cvetkove pijace i prema Ustaničkoj nalazila čak tri rimska sistema vodovoda. Zna se da su u blizini i ostaci vila iz tog doba pa bi moglo da se dogodi da kompozicije metroa tutnje pored pragova građevina iz starog veka – navodi Golubović, inače naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

On podseća na evropsku praksu prilikom izgradnje metroa u najvećim metropolama. Tamo je deo baštine koja se našla na putu građevinskih mašina prenet i sačuvan, a deo je ostavljen na mestu na kojem je zatečen i od toga je napravljena turistička atrakcija.

– Jedno od rešenja je da se zidovi tunela i podzemnih stanica oblože staklenim pločama, tako da otkriveno istorijsko blago i ostane u zemlji i bude dostupno pogledima. Uz dovoljna finansijska sredstva, Beograd bi imao mnogo toga da pokaže posetiocima koji bi se zatekli ispod njegovog tla. To nije samo deo srpske istorije, već i celokupne evropske baštine – zaključuje Vidoje Golubović.

----------------------------------------------

Frižideri ispod zemunskog lesa

Zemunskim podzemljem dominiraju dve vrste prostorija ispod površine lesnog terena. Osim takozvanih lagumašica, nekada korišćenih za stanovanje, tu je i neka vrsta magacina u kojima su ostavljani hrana i vino. Vinski podrumi građeni su sa vertikalnom ventilacijom, a upravo zapušavanje tih odvoda danas izaziva odrone.

– Trgovci su u vreme Habzburga robu prodavali kupcima direktno iz ovih skladišta jer je u njima temperatura bila oko deset stepeni pa su to bili svojevrsni podzemni frižideri – objašnjava Vidoje Golubović.

----------------------------------------------

Klizište promenilo lokaciju pozorišta

Na potezu oko Ulice Kraljevića Marka i danas postoji klizište, a u blizini, kod Zelenog venca, pre više od jednog i po veka prestonica je trebalo da dobije novo pozorište.

– U vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića, 1850. godine, ustavobranitelji su ovde nameravali da utemelje teatar. Bili su prinuđeni da odustanu samo zbog kliznog terena – kaže Vidoje Golubović.

----------------------------------------------

Mamuti pod Skadarlijom i „Albanijom”

Kada je trgovac Bajloni 1892. počeo da kopa temelje svoje pivare koja se i danas nalazi u Skadarliji, nije mogao ni da nasluti da će osim lobanje krapinskog čoveka ovde pronaći i kosti mamuta.

– Fosilni ostaci mamuta nađeni su i kada su kopani temelji za Palatu „Albanija” – navodi Vidoje Golubović.