Путовање кроз историју београдским метроом

Када неимари зароне под земљу трасом којом би, према садашњим плановима, требало да прође будући београдски метро, сусрешће се са остацима цивилизaција старим и по неколико хиљада година. Каква ће судбина задесити културно наслеђе од праисторије до 20. века које је „похрањено” на траси од Улице Александра Дубчека у Земуну, до раскрснице Булевара краља Алексaндра и Устаничке, и да ли ће ова баштина „преживети”, за „Политику” говори др Видоје Голубовић, аутор књиге „Београд испод Београда”.

– Како ово благо не би било уништено, потребно је консултовати стручњаке из неколико области, који би проценили вредност пронађеног. Не би требало успоравати градњу метроа због свега са чим ће се извођачи радова сусрести. Експерти би требало да оцене шта не би смело да буде уништено – сматра Голубовић.

Без обзира што није могуће прецизно рећи шта би све могло да „изрони” из земље на потезу којим се очекује да ће проћи траса метроа, на основу досадашњих испитивања и архивске грађе могуће је доста тога наслутити. Земун је још одраније познат по лагумима грађеним око 1.700. године и касније по команди принца Еугена Савојског који је под заставама Хабзбуршке монархије ратовао са Турском. Без обзира што ће на овом потезу метро ићи по површини, до историјски важних предмета могло би да се дође и приликом постављања шина.

Да до трагова древне прошлости не треба копати превише дубоко потврђује искуство градитеља темеља објекта на некадашњој окретници тролејбуса у Улици краља Петра. Када су постављане нове шине у Улици Тадеуша Кошћушка, на светло дана изронили су остаци римског утврђења и војног логора.

– Управо са античким периодом највише се повезује и простор испод Булевара краља Александра. Туда је пролазио чувени Цариградски друм. Зна се да су се на простору око Цветкове пијаце и према Устаничкој налазила чак три римска система водовода. Зна се да су у близини и остаци вила из тог доба па би могло да се догоди да композиције метроа тутње поред прагова грађевина из старог века – наводи Голубовић, иначе научни сарадник Института за међународну политику и привреду.

Он подсећа на европску праксу приликом изградње метроа у највећим метрополама. Тамо је део баштине која се нашла на путу грађевинских машина пренет и сачуван, а део је остављен на месту на којем је затечен и од тога је направљена туристичка атракција.

– Једно од решења је да се зидови тунела и подземних станица обложе стакленим плочама, тако да откривено историјско благо и остане у земљи и буде доступно погледима. Уз довољна финансијска средства, Београд би имао много тога да покаже посетиоцима који би се затекли испод његовог тла. То није само део српске историје, већ и целокупне европске баштине – закључује Видоје Голубовић.

----------------------------------------------

Фрижидери испод земунског леса

Земунским подземљем доминирају две врсте просторија испод површине лесног терена. Осим такозваних лагумашица, некада коришћених за становање, ту је и нека врста магацина у којима су остављани храна и вино. Вински подруми грађени су са вертикалном вентилацијом, а управо запушавање тих одвода данас изазива одроне.

– Трговци су у време Хабзбурга робу продавали купцима директно из ових складишта јер је у њима температура била око десет степени па су то били својеврсни подземни фрижидери – објашњава Видоје Голубовић.

----------------------------------------------

Клизиште променило локацију позоришта

На потезу око Улице Краљевића Марка и данас постоји клизиште, а у близини, код Зеленог венца, пре више од једног и по века престоница је требало да добије ново позориште.

– У време владавине кнеза Александра Карађорђевића, 1850. године, уставобранитељи су овде намеравали да утемеље театар. Били су принуђени да одустану само због клизног терена – каже Видоје Голубовић.

----------------------------------------------

Мамути под Скадарлијом и „Албанијом”

Када је трговац Бајлони 1892. почео да копа темеље своје пиваре која се и данас налази у Скадарлији, није могао ни да наслути да ће осим лобање крапинског човека овде пронаћи и кости мамута.

– Фосилни остаци мамута нађени су и када су копани темељи за Палату „Албанија” – наводи Видоје Голубовић.