Ima li efikasnog leka za srpske trgovce

Povećanje kupovne moći i olakšanje poslovanja jedini su lek za bolesnu srpsku maloprodaju koja od kraja 2008. godine neprekidno tone, smatraju ekonomisti.

Od početka 2011. godine ugašene su čak 2.274 trgovinske kompanije, a osnovano je svega 684 preduzeća koja se bave trgovinom, saopšteno je u Privrednoj komori Srbije, a osim broja trgovina, manji je i promet u njima. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, promet robe u trgovini na malo u Srbiji je u avgustu bio 18,3 odsto manji nego u istom mesecu protekle godine. Nešto je blaža računica Unije poslodavaca Srbije, po kojoj je maloprodaja, u poređenju sa 2008. godinom, pala 17 odsto.

Kako je istaknuto na konstitutivnoj sednici Odbora udruženja PKS za trgovinu, najveći problemi sa kojima je suočena domaća trgovina su nelikvidnost, rokovi plaćanja, veliki nameti, monopol u distribuciji i siva ekonomija.

Jasno je, stoga, da je srpska maloprodaja bolesnik. I pod hitno joj je potreban lek. Ekonomisti navode različite uzroke stalnog pada maloprodaje, pa bi je na različite načine i lečili. Vladana Hamović, ekonomista, smatra da je na pad prometa uticala slaba kupovna moć, kao i to što iz godine u godinu nema poboljšanja standarda građana.

– Zbog toga se najviše kupuje ono što je najosnovnije i novac se izdvaja uglavnom za hranu i režije. Ide se na sve skromnije kupovine, a kako za istu količinu novca može da se pazari manje artikala nego pre dve godine, eto uzroka pada maloprodaje – objašnjava Vladana Hamović, dodajući da lek nije u svakodnevnim akcijama koje trgovine osmišljavaju.

– Ni odloženo plaćanje ne pomaže, jer je vreme nesigurno i to naročito sa stanovišta stalnog zaposlenja. Šta kupcima znači odloženo plaćanje od godinu dana kada nisu sigurni da li će za godinu dana imati posao. Zbog toga mislim da je lek za srpsku maloprodaju povećanje kupovne moći građana, a za to je neophodna veća privredna aktivnost u zemlji – zaključuje naša sagovornica.

Njen kolega Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, drugačije vidi stanje srpske trgovine, pa bi je na drugi način lečio.

– Kao prvo, ja ne znam da li je pad maloprodaje baš toliki koliko se priča. Pre bih rekao da su u poslednje dve, tri godine, mnogi otišli u sive kanale, pa je udeo sive ekonomije u maloprodaji porastao. Zbog toga ispada da je promet drastično smanjen, a on je zapravo tu, ali se ne evidentira – smatra Stevanović.

Kako glavnim uzrokom lošeg položaja maloprodaje smatra poslovanje u sivoj zoni, Stevanović savetuje državi šta da učini.

– Trebalo bi najpre olakšati uslove poslovanja. A posle toga bi na red došao drugi lek, odnosno sankcionisanje onih koji posluju u sivom sektoru. Što se tiče kupovne moći građana, ne verujem da je ona u velikoj meri uticala na pad prometa. Ali, ono što je tačno to je da jeste smanjena mogućnost zaduživanja, kojom su ljudi pre krize finansirali nerealne zahteve – kaže Stevanović.

U Uniji poslodavaca Srbije kažu da pad maloprodaje najviše uzrokuje drastično pogoršanje poslovanja samostalnih trgovinskih radnji, a ne trgovinskih lanaca. Kako napominju, u krizi uvek ispaštaju najmanji.

– Iznos prosečnog računa u malim radnjama se sa 500 dinara, koliko je iznosio pre krize, sveo na svega 250. To je drastičan pad prometa i verovatno je to uzrok takvoj statistici – rekao je Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

Velika boljka naše maloprodaje su i male zarade. Kako prenosi Tanjug, Gordana Hašimbegović, sekretar Udruženja PKS za trgovinu, istakla je da je prosečna plata u trgovini od januara do kraja avgusta iznosila 28.143 dinara, što je znatno manje od republičkog proseka.