Nekoliko spornih detalja

Na novom suđenju u slučaju "Ovčara" Veće za ratne zločine treba da utvrdi da li su prvooptuženi Miroljub Vujović i drugooptuženi Stanko Vujanović zaista bili komandant i zamenik komandanta Teritorijalne odbrane Vukovara tokom rata 1991. godine. Vrhovni sud Srbije, u odluci o ukidanju prvostepene presude, pored ostalog, navodi da ta činjenica nije pouzdano utvrđena na suđenju.

To je jedan od razloga zbog čega je VSS ukinuo presudu suda za ratne zločine, kojom su 14 pripadnika TO i paravojne formacije "Leva supoderica" prošlog decembra osuđeni zbog ratnog zločina nad 200 hrvatskih zarobljenika.

Vrhovni sud smatra da je veće sudije Veska Krstajića, koje je sudilo u procesu "Ovčara", funkcije optuženih utvrdilo na osnovu iskaza svedoka, dajući o tome konfuzan i nesiguran zaključak da su oni zaista postavljeni na ta mesta. VSS ocenjuje da bi ovu činjenicu prvostepeni sud u ponovljenom postupku trebalo da utvrdi pribavljanjem pisane naredbe o tome ili utvrđivanjem da li je usmena ili pisana naredba doneta pre ili posle pada Vukovara. 

– Bezbroj svedoka je potvrdilo da su Vujović i Vujanović bili na tim funkcijama, a ostalo je sporno jedino pitanje ko ih je postavio na te funkcije. Međutim, za njihovu odgovornost to uopšte nije bitno –kaže u razgovoru za "Politiku" advokat Dragoljub Todorović, zastupnik oštećenih.

Streljački vod

Među ostalim razlozima za vraćanje slučaja "Ovčara" na početak bilo je i to što je veće sudije Krstajića u presudi izostavilo navod iz optužnice da je optuženi Milan Lančužanin iz vatrenog oružja pucao u ratne zarobljenike i ubijao ih, što je ocenjeno kao prekoračenje optužnice.

– To nije prekoračenje optužnice, već izostavljanje dela optužbe u korist optuženog. Prvostepeni sud je utvrdio da je Lančužanin naredio ubistva ratnih zarobljenika, ali nije imao dokaze da je on lično učestvovao u streljanju. Zato je taj deo optužbe izostavljen –navodi Todorović.

VSS je smatrao i da nije bilo dokaza da je optuženi Milan Vojnović pucao u zarobljenike na "Ovčari", pozivajući se na iskaze oštećenih Franje Kožula, Jadranke Janjić, Mileta Maćešića i Sandre Grejze, koji ne pominju Vojnovića kao jednog od onih koji su ubijali na Grabovu. Todorović tvrdi da pomenute osobe ne mogu ni da svedoče o tome šta se događalo na Grabovu zato što tamo nisu ni bile.

Presuda je ukinuta i zbog dela koji se odnosi na optuženog Predraga Madžarca. Jedan svedok je izjavio da je video Madžarca u streljačkom vodu, ali da nije video vatru iz njegovog oružja. Advokat Todorović objašnjava da je za pravnu kvalifikaciju ratnog zločina dovoljno utvrditi da je optuženi Madžarac bio u streljačkom vodu, jer se teško može očekivati da je svedok mogao da vidi vatru iz oružja svakog člana voda.

Svedok "broj jedan"

Vrhovni sud nije prihvatio ni obrazloženje prvostepenog suda o učešću optuženog Predraga Dragovića u streljanju. Niži sud pozvao se na iskaz svedoka saradnika broj jedan koji je rekao da je Dragović ispred hangara opsovao i kazao: "Porokali smo ustaše". VSS smatra da ta izjava nije dovoljan dokaz da je on učestvovao u streljanju. Advokat Todorović ocenjuje da je nelogično da se neko ko nije učestvovao u streljanju hvali na takav način, zbog čega je zaključak prvostepenog suda bio logičan.

Vrhovni sud nalaže prvostepenom sudu da u novom postupku obavi psihijatrijsko veštačenje svedoka saradnika, koji je na suđenju pominjan kao "broj jedan".

– Postavlja se pitanje da li je to veštačenje neophodno da bi psihijatri utvrdili da li on govori istinu. To je apsurd, jer je samo sud ovlašćen da ocenjuje da li neko govori ili ne govori istinu. Pored toga, psihijatrijsko veštačenje svedoka je presedan – komentariše advokat Todorović.

On kaže da je Vrhovni sud naložio prvostepenom da kao svedoka sasluša advokata Milana Veljkovića, koji treba da kaže da li jeste ili nije bio prisutan prilikom saslušanja optuženog Jovice Perića u policiji. Todorović ukazuje da je u zapisniku o saslušanju Perića konstatovano da je advokat Veljković bio prisutan. Prema njegovim rečima, taj zapisnik je zvaničan dokument i postoji pretpostavka da je istinit dok se u krivičnom postupku ne dokaže da je reč o falsifikatu.

– Smatram da je odluka Vrhovnog suda pravno i činjenično neutemeljena i da taj sud nastavlja praksu da svaku prvostepenu presudu za ratne zločine ukine i vrati na novo suđenje. Stavovi Vrhovnog suda su suprotni zakonskim rešenjima i sudskoj praksi – ocenjuje advokat Todorović.