Неколико спорних детаља

На новом суђењу у случају "Овчара" Веће за ратне злочине треба да утврди да ли су првооптужени Мирољуб Вујовић и другооптужени Станко Вујановић заиста били командант и заменик команданта Територијалне одбране Вуковара током рата 1991. године. Врховни суд Србије, у одлуци о укидању првостепене пресуде, поред осталог, наводи да та чињеница није поуздано утврђена на суђењу.

То је један од разлога због чега је ВСС укинуо пресуду суда за ратне злочине, којом су 14 припадника ТО и паравојне формације "Лева суподерица" прошлог децембра осуђени због ратног злочина над 200 хрватских заробљеника.

Врховни суд сматра да је веће судије Веска Крстајића, које је судило у процесу "Овчара", функције оптужених утврдило на основу исказа сведока, дајући о томе конфузан и несигуран закључак да су они заиста постављени на та места. ВСС оцењује да би ову чињеницу првостепени суд у поновљеном поступку требало да утврди прибављањем писане наредбе о томе или утврђивањем да ли је усмена или писана наредба донета пре или после пада Вуковара. 

– Безброј сведока је потврдило да су Вујовић и Вујановић били на тим функцијама, а остало је спорно једино питање ко их је поставио на те функције. Међутим, за њихову одговорност то уопште није битно –каже у разговору за "Политику" адвокат Драгољуб Тодоровић, заступник оштећених.

Стрељачки вод

Међу осталим разлозима за враћање случаја "Овчара" на почетак било је и то што је веће судије Крстајића у пресуди изоставило навод из оптужнице да је оптужени Милан Ланчужанин из ватреног оружја пуцао у ратне заробљенике и убијао их, што је оцењено као прекорачење оптужнице.

– То није прекорачење оптужнице, већ изостављање дела оптужбе у корист оптуженог. Првостепени суд је утврдио да је Ланчужанин наредио убиства ратних заробљеника, али није имао доказе да је он лично учествовао у стрељању. Зато је тај део оптужбе изостављен –наводи Тодоровић.

ВСС је сматрао и да није било доказа да је оптужени Милан Војновић пуцао у заробљенике на "Овчари", позивајући се на исказе оштећених Фрање Кожула, Јадранке Јањић, Милета Маћешића и Сандре Грејзе, који не помињу Војновића као једног од оних који су убијали на Грабову. Тодоровић тврди да поменуте особе не могу ни да сведоче о томе шта се догађало на Грабову зато што тамо нису ни биле.

Пресуда је укинута и због дела који се односи на оптуженог Предрага Маџарца. Један сведок је изјавио да је видео Маџарца у стрељачком воду, али да није видео ватру из његовог оружја. Адвокат Тодоровић објашњава да је за правну квалификацију ратног злочина довољно утврдити да је оптужени Маџарац био у стрељачком воду, јер се тешко може очекивати да је сведок могао да види ватру из оружја сваког члана вода.

Сведок "број један"

Врховни суд није прихватио ни образложење првостепеног суда о учешћу оптуженог Предрага Драговића у стрељању. Нижи суд позвао се на исказ сведока сарадника број један који је рекао да је Драговић испред хангара опсовао и казао: "Порокали смо усташе". ВСС сматра да та изјава није довољан доказ да је он учествовао у стрељању. Адвокат Тодоровић оцењује да је нелогично да се неко ко није учествовао у стрељању хвали на такав начин, због чега је закључак првостепеног суда био логичан.

Врховни суд налаже првостепеном суду да у новом поступку обави психијатријско вештачење сведока сарадника, који је на суђењу помињан као "број један".

– Поставља се питање да ли је то вештачење неопходно да би психијатри утврдили да ли он говори истину. То је апсурд, јер је само суд овлашћен да оцењује да ли неко говори или не говори истину. Поред тога, психијатријско вештачење сведока је преседан – коментарише адвокат Тодоровић.

Он каже да је Врховни суд наложио првостепеном да као сведока саслуша адвоката Милана Вељковића, који треба да каже да ли јесте или није био присутан приликом саслушања оптуженог Јовице Перића у полицији. Тодоровић указује да је у записнику о саслушању Перића констатовано да је адвокат Вељковић био присутан. Према његовим речима, тај записник је званичан документ и постоји претпоставка да је истинит док се у кривичном поступку не докаже да је реч о фалсификату.

– Сматрам да је одлука Врховног суда правно и чињенично неутемељена и да тај суд наставља праксу да сваку првостепену пресуду за ратне злочине укине и врати на ново суђење. Ставови Врховног суда су супротни законским решењима и судској пракси – оцењује адвокат Тодоровић.