Niko nije prorok u svom selu

Naš najpoznatiji i najprevođeniji pisac, Milorad Pavić, upravo je objavio najnoviji roman "Drugo telo" (izdavač Grafički atelje Dereta) čija se radnja dešava u rasponu od tri veka, od 18. do 21. stoleća. U taj okvir, Pavić je smestio ljubavne parove koji tragaju za kamenim prstenom, Bogorodičinim suzama i stihom koji pojedinačno, a pogotovu zajedno, proriču budućnost i izvan granica ljudskih života. Knjiga iznosi tezu da je Isus Hristos imao drugo telo i da ga i čovek može imati ako "uistodobi svoje zemaljsko telo sa svojim duhovnim telom u istom vremenskom trenutku". Zalog, do ponovnog prepoznavanja, bio bi otisak poljupca na vratu voljene osobe.

INTERVJU
.Zašto ste odlučili da Vaš najnoviji roman bude objavljen prvo na ruskom jeziku?

– Mogli biste me upitati zašto se nisam odlučio za poljsko izdanje. Ono će izaći za koji dan. Stvar je jednostavna: izdavači izdaju ono što im treba čim stignu. S druge strane, podsećam Vas i čitaoce "Politike" da ovo nije prva moja knjiga koja najpre izlazi u svetu pa onda kod nas. Moja knjiga "Roman kao država" najpre je objavljena na ruskom u Petrogradu, pa posle godinu dana ovde, kod "Platoa". To je stvar izdavačkih potreba. Uostalom, da su pozorišta u Njujorku, Manhajmu, Parizu, Moskvi, Petrogradu i Sibiru čekala da me neko ovde izvede, ne bi me igrala, jer ovde me niko ne igra. Časni izuzetak je Atelje 212 koji je sa Pandurom i jednom međunarodnom trupom pre neku godinu sjajno izveo "Hazarski rečnik", a Pozorište na Terazijama će, ako Bog da, izvesti moju komediju "Svadba u kupatilu".

."Hazarski rečnik" plagiran je u Kini, pa je onda objavljena Vaša originalna verzija. Ipak, stranicu i po u "Drugom telu" napisali ste na kineskom?

– Ta stranica je ustvari prevod na kineski mojeg teksta "Glinena armija" koji je posvećen otkriću čuvene arheološke "grobnice" cele jedne kineske vojske pre mnogo vekova načinjene od ilovače. Što se plagijata tiče "Politika" je opširno o tome pisala, a ja bih dodao da je na mene on načinio dobar utisak, jer kada vaša misao i vaša literatura mogu da prodru (ma i pod tuđim imenom) tako daleko, to nešto znači. Uostalom plagijat su u Kini otkrili kineski slavisti i o tome slučaju je objavljena zasebna knjiga. Ja mislim, i zato je ta stranica u mom romanu "Drugo telo", da je Kina jedna od nacija pred kojom leži budućnost. Ne zbog toga što ih je tako mnogo, nego zato što imaju zajedno sa Japancima i Indusima drugačiju ishranu od naše. O tome nešto kažem i u svom romanu.

.A Zapad? "Drugo telo" počiva na stabilnim, čvrstim stubovima visokih dometa zapadne civilizacije. Mislite li da ona polako tone?

– Ako me pitate o zapadnoevropskoj civilizaciji, rekao bih da ona dobija svoju metamorfozu u SAD i u dalekoističnim civilizacijama. One su od nje uzele onaj hranljivi deo. Što se tiče nas, koji živimo na tome tlu, dakle u Zapadnoj Evropi (ako pod tim shvatite ono što je mislio Puškin) mi više no ostali deo sveta možemo da uživamo u plodovima te civilizacije. Dodao bih da moj roman počiva na hrišćanskim osnovama, što je malo šire no što bi se moglo iscrpsti zapadnoevropskom civilizacijskom zonom.

.Iako Evropi pripadamo oduvek, ona nas je izopštila. Povratak u nju nije bezuslovan, štaviše, taj uslov uvek visi nad našim glavama kao Damoklov mač. Ako bi pao, zasekao bi i "zdravo tkivo"…

– Prvo, postavlja se pitanje šta bi bilo "zdravo tkivo" i ko to određuje. Drugo, ako ne znaš da izračunaš ni svoju korist ni svoju štetu, nije čudo što si neprilagođen. Sam si za to kriv.

.Pamti li istorija da je mudra reč nadjačala zlo?

– To je staro pitanje. Moj odgovor je: da nije bilo "mudre reči" od Homera do naših dana, svet bi bio još gori.

.Ako čovek 21. veka više nego ikad traži odgovore na pitanja života i smrti, preispituje veru i dovodi sve u sumnju, nije li on onda više zastrašen nego pračovek pred univerzumom?

– Čovek je uvek zastrašen pred univerzumom. Ja sam u svom novom romanu rekao da smo mi sami, samo u drugome telu, oni vanzemaljci o kojima toliko lupamo glavu. Univerzum i jeste nešto pred čime treba da budemo zastrašeni.

.U novom romanu pokušavate da date odgovor na pitanje ima li života posle smrti, drugim telom Isusa Hrista. Otkuda da se bavite ovim temama?

– Svaki čovek se bavi ovim temama. Svaki čovek bi voleo da sazna hoćemo li posle smrti imati drugo telo kao što ga je imao Hristos i kao što nam je prorekao.

.Ruski izdavač za Vaš novi roman kaže da je neka vrsta slovenske paralele Den Braunovom bestseleru "Davinčijev kod". Slažete li se sa tom ocenom?

– Mene su poredili sa mnogim piscima. Zašto ne bi i sa Denom Braunom? Ja, uostalom, ne krijem da mi se njegova dela koja su pokupila svo iskustvo filma koje se u književnosti može upotrebiti, dopadaju. Time što je nešto bestseler ne znači da je to loša literatura. Da je to tačno onda bih i ja bio loša literatura.

.Stavljaju Vas i u isti red sa Borhesom, Nabokovim, Kalvinom i Ekom. Svet je prepoznao vrednosti Vaše literature, možda i više nego mi…

– Odavno je rečeno da niko nije prorok u svom selu. Ja se ne žalim. Ja samo odgovaram na vaše pitanje. Ne žalim se iz jednostavnog razloga: u svetu ja imam mnogo više čitalaca i gledalaca nego ovde. To je stvar brojki, a ne ukusa.

.Nalazite li među našim mladim autorima svog sledbenika?

– Vaše pitanje bih dopunio: među mladim piscima ima mnogo žena koje su ostvarile zavidni nivo književnog iskaza. Navešću one koje sam nedavno čitao: gospođica Novaković sa svojim ogromnim romanom, Isidora Bijelica sa divnom knjigom priča "Voleti i umreti na Karibima". Pretpostavljam da bi vredelo videti i novu dramu gospođe Srbljanović, koja se sada igra u Parizu. Jasmina Mihajlović je nedavno završila svoj novi roman "Pariski poljubac" i tu knjigu sam sa velikim zadovoljstvom pročitao u rukopisu. Volim da čitam Belimarkovića i Gorana Petrovića.

. Roman "Drugo telo" posvetili ste svojoj supruzi Jasmini Mihajlović koja je, takođe, književnik. Pohvala ljubavi? Ženskom biću?

– To je na neki način autobiografski roman. To je teološka rasprava, religijski triler, ljubavni roman. Dakle, sve je što kažete za njega, a i mnogo više.

.Poruka romana je hrišćanska: biti srećan koliko se može. Kako prepoznati sreću?

– Sreća je što ste živi. Sreća je što umete da vodite ljubav. Sreća je što možete da pišete knjige. Sreća je što volite da jedete i pijete, sreća je što imate toplu postelju, dok je imate.

-------------------------------------------------------------------------

SMS ljubavna pisma

Jednom ste se upitali da li umetnički pristup književnosti donosi danas ono što je donosio u drugim vremenima. U čemu je razlika?