Нико није пророк у свом селу

Наш најпознатији и најпревођенији писац, Милорад Павић, управо је објавио најновији роман "Друго тело" (издавач Графички атеље Дерета) чија се радња дешава у распону од три века, од 18. до 21. столећа. У тај оквир, Павић је сместио љубавне парове који трагају за каменим прстеном, Богородичиним сузама и стихом који појединачно, а поготову заједно, проричу будућност и изван граница људских живота. Књига износи тезу да је Исус Христос имао друго тело и да га и човек може имати ако "уистодоби своје земаљско тело са својим духовним телом у истом временском тренутку". Залог, до поновног препознавања, био би отисак пољупца на врату вољене особе.

ИНТЕРВЈУ
.Зашто сте одлучили да Ваш најновији роман буде објављен прво на руском језику?

– Могли бисте ме упитати зашто се нисам одлучио за пољско издање. Оно ће изаћи за који дан. Ствар је једноставна: издавачи издају оно што им треба чим стигну. С друге стране, подсећам Вас и читаоце "Политике" да ово није прва моја књига која најпре излази у свету па онда код нас. Моја књига "Роман као држава" најпре је објављена на руском у Петрограду, па после годину дана овде, код "Платоа". То је ствар издавачких потреба. Уосталом, да су позоришта у Њујорку, Манхајму, Паризу, Москви, Петрограду и Сибиру чекала да ме неко овде изведе, не би ме играла, јер овде ме нико не игра. Часни изузетак је Атеље 212 који је са Пандуром и једном међународном трупом пре неку годину сјајно извео "Хазарски речник", а Позориште на Теразијама ће, ако Бог да, извести моју комедију "Свадба у купатилу".

."Хазарски речник" плагиран је у Кини, па је онда објављена Ваша оригинална верзија. Ипак, страницу и по у "Другом телу" написали сте на кинеском?

– Та страница је уствари превод на кинески мојег текста "Глинена армија" који је посвећен открићу чувене археолошке "гробнице" целе једне кинеске војске пре много векова начињене од иловаче. Што се плагијата тиче "Политика" је опширно о томе писала, а ја бих додао да је на мене он начинио добар утисак, јер када ваша мисао и ваша литература могу да продру (ма и под туђим именом) тако далеко, то нешто значи. Уосталом плагијат су у Кини открили кинески слависти и о томе случају је објављена засебна књига. Ја мислим, и зато је та страница у мом роману "Друго тело", да је Кина једна од нација пред којом лежи будућност. Не због тога што их је тако много, него зато што имају заједно са Јапанцима и Индусима другачију исхрану од наше. О томе нешто кажем и у свом роману.

.А Запад? "Друго тело" почива на стабилним, чврстим стубовима високих домета западне цивилизације. Мислите ли да она полако тоне?

– Ако ме питате о западноевропској цивилизацији, рекао бих да она добија своју метаморфозу у САД и у далекоистичним цивилизацијама. Оне су од ње узеле онај хранљиви део. Што се тиче нас, који живимо на томе тлу, дакле у Западној Европи (ако под тим схватите оно што је мислио Пушкин) ми више но остали део света можемо да уживамо у плодовима те цивилизације. Додао бих да мој роман почива на хришћанским основама, што је мало шире но што би се могло исцрпсти западноевропском цивилизацијском зоном.

.Иако Европи припадамо одувек, она нас је изопштила. Повратак у њу није безуслован, штавише, тај услов увек виси над нашим главама као Дамоклов мач. Ако би пао, засекао би и "здраво ткиво"…

– Прво, поставља се питање шта би било "здраво ткиво" и ко то одређује. Друго, ако не знаш да израчунаш ни своју корист ни своју штету, није чудо што си неприлагођен. Сам си за то крив.

.Памти ли историја да је мудра реч надјачала зло?

– То је старо питање. Мој одговор је: да није било "мудре речи" од Хомера до наших дана, свет би био још гори.

.Ако човек 21. века више него икад тражи одговоре на питања живота и смрти, преиспитује веру и доводи све у сумњу, није ли он онда више застрашен него прачовек пред универзумом?

– Човек је увек застрашен пред универзумом. Ја сам у свом новом роману рекао да смо ми сами, само у другоме телу, они ванземаљци о којима толико лупамо главу. Универзум и јесте нешто пред чиме треба да будемо застрашени.

.У новом роману покушавате да дате одговор на питање има ли живота после смрти, другим телом Исуса Христа. Откуда да се бавите овим темама?

– Сваки човек се бави овим темама. Сваки човек би волео да сазна хоћемо ли после смрти имати друго тело као што га је имао Христос и као што нам је прорекао.

.Руски издавач за Ваш нови роман каже да је нека врста словенске паралеле Ден Брауновом бестселеру "Давинчијев код". Слажете ли се са том оценом?

– Мене су поредили са многим писцима. Зашто не би и са Деном Брауном? Ја, уосталом, не кријем да ми се његова дела која су покупила сво искуство филма које се у књижевности може употребити, допадају. Тиме што је нешто бестселер не значи да је то лоша литература. Да је то тачно онда бих и ја био лоша литература.

.Стављају Вас и у исти ред са Борхесом, Набоковим, Калвином и Еком. Свет је препознао вредности Ваше литературе, можда и више него ми…

– Одавно је речено да нико није пророк у свом селу. Ја се не жалим. Ја само одговарам на ваше питање. Не жалим се из једноставног разлога: у свету ја имам много више читалаца и гледалаца него овде. То је ствар бројки, а не укуса.

.Налазите ли међу нашим младим ауторима свог следбеника?

– Ваше питање бих допунио: међу младим писцима има много жена које су оствариле завидни ниво књижевног исказа. Навешћу оне које сам недавно читао: госпођица Новаковић са својим огромним романом, Исидора Бијелица са дивном књигом прича "Волети и умрети на Карибима". Претпостављам да би вредело видети и нову драму госпође Србљановић, која се сада игра у Паризу. Јасмина Михајловић је недавно завршила свој нови роман "Париски пољубац" и ту књигу сам са великим задовољством прочитао у рукопису. Волим да читам Белимарковића и Горана Петровића.

. Роман "Друго тело" посветили сте својој супрузи Јасмини Михајловић која је, такође, књижевник. Похвала љубави? Женском бићу?

– То је на неки начин аутобиографски роман. То је теолошка расправа, религијски трилер, љубавни роман. Дакле, све је што кажете за њега, а и много више.

.Порука романа је хришћанска: бити срећан колико се може. Како препознати срећу?

– Срећа је што сте живи. Срећа је што умете да водите љубав. Срећа је што можете да пишете књиге. Срећа је што волите да једете и пијете, срећа је што имате топлу постељу, док је имате.

-------------------------------------------------------------------------

СМС љубавна писма

Једном сте се упитали да ли уметнички приступ књижевности доноси данас оно што је доносио у другим временима. У чему је разлика?