Spilberg ostao dosledan Eržeu

Od dopisnika Tanjuga

Brisel – Kad se izuzme veština pravljenja piva i čokolade, malo je stvari kojima se Belgijanci ponose koliko Tintinom, junakom maratonske serije koju je više od pola veka crtao belgijski autor Erže.

Brisel je verovatno jedini grad na svetu koji ima muzej posvećen ovom liku iz stripa – ne zabavni park, nego pravi muzej podignut njemu u čast. Sem toga, Tintinov lik je na muralima, posterima i majicama, lutkice iz stripa prodaju se na svakom ćošku i može se reći, bez preterivanja, da je Tintin ravnopravni simbol Brisela sa legendarnim dečakom – manekenom Pisomom – čija je statua u centru grada jedna od glavnih turističkih atrakcija.

Stoga je bilo logično da svetska premijera holivudske verzije Tintina – „Avanture Tintina: tajna jednoroga” u režiji Stivena Spilberga i produkciji Pitera Džeksona („Gospodar prstenova”) prošle nedelje bude održana baš u Briselu, dva meseca pre nego što će Amerikanci imati priliku da vide film.

Pošto je Tintin izvor nacionalnog ponosa u Belgiji postavlja se pitanje koliko je Spilberg, sa svim čudima moderne tehnologije, uspeo da u ekranizaciji stripa ostane veran duhu originala. Reditelj se trudio da ostane što je više moguće veran originalnom zapletu sage o dečaku-novinaru, s tim što je u ovom filmu spojio tri albuma – „Tajna jednoroga”, „Rak sa zlatnim kleštima” i „Blago Crvenog Raka” – čija se radnja odvija na tri kontinenta. Reč je o klasičnoj potrazi za blagom, koja u mnogo čemu podseća na rane Spilbergove filmove, poput prve avanture o Indijani Džonsu – „Kradljivci izgubljenog kovčega”.

Kritika i publika su toplo primili film, koji je tokom prve nedelje prikazivanja u Evropi ostvario pozamašan profit. Zanimljivo je da je najmanji broj gledalaca – u odnosu na broj stanovnika – film imao upravo u Tintinovoj domovini. Njega je u Belgiji dosad videlo oko pola miliona ljudi, što je znatno manje od završnog dela serijala o Hariju Poteru.

Jedan deo objašnjenja je što film, uprkos tehnologiji, ne uspeva da u potpunosti oživi likove, koji, kao hibridi ljudskog i crtanog lika, ostaju negde na pola puta između stvarnosti i mašte. „Neobično je da je Erže, uz pomoć malo mastila, skromnim tačkicama i crticama uspevao da izrazi više nego armija animatora i moćnih kompjutera”, primetio je kritičar „Gardijana” Zan Bruks.

Ove zamerke nisu sprečile Spilberga da najavi još dva nastavka sage o Tintinu. Biće krajnje zanimljivo kako će se holivudski mogul, koji je snimio „Šindlerovu listu”, poneti u susretu sa mračnijim aspektima Eržeovog dela, kao što je latentni antisemitizam.

Belgijanci su, u konačnom ishodu, dočekali Spilbergovog „Tintina” kao što obično dočekuju turiste – ljubazno, gostoljubivo i opušteno – i ispratili ga na isti način. Njihovom dovitljivom i uvek optimističnom Tintinu, uz čiji su lik odrastali i koga nose u srcu, ne može da naudi ni moćni Holivud.

Dejan Anastasijević

-----------------------------------------------------------

Strip izlazio i za vreme nacističke okupacije

Ne samo da su pojedini negativci u stripu o Tintinu kao skinuti sa nacističkih postera o „gramzivim Jevrejima”, nego Eržea, koji je Tintina crtao od 1927. do svoje smrti 1983, prati senka kolaboracije.

Tintin je, naime, bez prekida izlazio tokom nacističke okupacije, a autor je tokom tog razdoblja dao nekoliko pomirljivih izjava o nacizmu zbog kojih se posle gorko kajao.

-----------------------------------------------------------

Ponos sunarodnika i u vremenu krize

Briselskoj premijeri je prisustvovao Spilberg, kao i veći deo briselske političke elite, kojoj je prijalo da za trenutak zaboravi da u Belgiji već skoro godinu dana tinja politička i ekonomska kriza, potpirivana razmiricama između frankofonske i flamanske jezičke zajednice. „Ovo je bila prilika da se svi osećamo ponosno što smo Belgijanci”, rekao je jedan belgijski zvaničnik Tanjugu posle premijere, uz kiselu opasku da im se to „u poslednje vreme ne dešava baš često”.