Političari idu gde je većina

Predizborna kampanja je umnogome obeležena evropskim temama. O tome svedoče i pozitivni signali iz Evrope, kao i prijem naših partija u evropske partijske federacije. Na pozicijama antizapadne i antievropske orijentacije ostala je jedino SRS. Iako se njihova podrška usvajanju novog Ustava, uzimala kao indikator njihove želje da budu "sistemska stranka", "politički testament" njenog predsednika Šešelja je, bar za sada, stavio tačku na tu mogućnost. Reč je o rezolutnom stavu da se radikali oštro suprotstave pokušajima da se Srbija uključi u Severnoatlantski pakt i Evropsku uniju i da nikada ne ulaze u bilo kakvu koaliciju sa Tadićem i Koštunicom. To je i dalje pozicija za "antiprotivnu politiku" koja bi se mogla karakterisati: "dabogda mimo sveta".

Sa druge strane, jedan broj naših partija je primljen u evropske federacije stranaka. Od relevantnih stranaka, DS je primljena u Evropsku socijalističku partiju (PES), federaciju socijaldemokratskih, socijalističkih i laburističkih partija EU. DSS i G17 plus su primljeni u Evropsku narodnu partiju (EPP), federaciju konzervativnih, hrišćansko-demokratskih i narodnih partija EU. Ova vrsta članstva ne korespondira u potpunosti sa programskim sadržajima ovih partija ili njihovom percepcijom u biračkom telu. Evropartije su u privilegovanijoj poziciji u odnosu na rivalske partije u svojim zemljama sa stanovišta dobijanja evropske legitimacije i u pogledu povećanja mogućnosti daljeg lobiranja. Ali pre svega, kao signal prepoznavanja snaga koje nose i dele evropske vrednosti i uverenja. One predstavljaju krucijalne mehanizme programske i vrednosne standardizacije. Njihova važna uloga jeste objašnjavanje značaja i neophodnosti sprovođenja reformi u društvu koje pretenduje da postane članica Unije u cilju preklapanja demokratizacije i evropeizacije. U tom smislu, mogli bismo napraviti uslovnu razliku na proevropski aktivne partije (DS, G17 plus, LDP, SPO), proevropski manje aktivne (DSS, prestanak razgovora o pridruživanju zbog nesaradnje sa Hagom), neaktivne (SPS, od šestog kongresa 2003. opredeljena za uključivanje Srbije u EU) i antievropske stranke (SRS). Sukob između nacionalista i zapadnjaka već dugo predstavlja osnovnu liniju rascepa u partijskom sistemu Srbije. Empirijski nalazi pokazuju da osa istorijsko-etničkog rascepa "nacionalno-građansko" i osa kulturno-vrednosnog rascepa "tradicionalizam-modernizam", se ne seku, već u velikoj meri preklapaju i to "nacionalno" se poklapa sa "tradicionalizmom" a "građansko" sa "modernizmom" (Slavujević). To upućuje na zaključak o sinergijskim efektima ove dve ose podela na partijsko grupisanje.

Uspešnija tranzicija, u zemljama poput Slovenije, odvijala se tamo gde nije bilo konflikta među partijama oko ulaska u Evropsku uniju. Sa druge strane, evropske institucije i evropski integracioni procesi, generalno su pokazali da imaju snage da ojačaju neke partije i oslabe druge. O tome najbolje svedoči limitiranost ekstremne desnice na 10 do 15 procenata u zapadnoevropskim zemljama.

Postoje još neki indikatori evropeizacije naših partija. Prvo, nakon 2000. u Srbiji se beleži i trend smanjenja antimanjinskog raspoloženja i integrisanje manjinskih partija u sistem. Nakon izbora 2000. godine Savez vojvođanskih Mađara i Sandžačka demokratska partija, a nakon izbora 2003. Lista za Sandžak ušle su u vladajuće strukture. Drugo, preporuka Evropske unije da žene budu zastupljene sa 30 odsto na izbornim listama sve više se uzima u obzir. Ipak, iako žene sve više imaju ista prava, to još uvek ne znači da imaju i isti položaj. Treće, prema skorijim istraživanjima javnog mnjenja, koje je naručila i predstavila Kancelarija za pridruživanje EU, članstvo Srbije u Evropskoj uniji na eventualnom referendumu podržalo bi 70 odsto građana, što predstavlja trend laganog rasta pozitivnog stava prema evropskim integracijama. Poznato je da političari uvek idu gde je većina.

Iz EU su u poslednje vreme stigli mnogi signali koji potvrđuju da Srbija ima političke i ekonomske kapacitete za priključenje i da uz saradnju sa Hagom, vrata evropskih integracija mogu biti šire otvorena. O tome svedoči odlaganje predloga rešenja budućeg statusa Kosova i Metohije, početak pregovora o liberalizaciji viznog režima, prijem u Partnerstvo za mir, otpis nekih dugova (Italija), pomoć u izgradnji dela auto-puta kod Makedonske granice (Grčka) i prijem naših partija u Evropske federacije. Bivši i sadašnji susedi zaokružuju oko nas prsten članstva u EU: Grčka, Slovenija, Mađarska, Bugarska i Rumunija (od 1. januara), dok Hrvatska ima status kandidata.

Uloga partija je da premoste politički i kulturni jaz i uklone prepreke koje stoje na evropskom putu. To je ponekad u raskoraku sa izbornom kalkulacijom. Našim građanima ostaje da daju svoj doprinos na izborima birajući partije koje su jasno opredeljene u tom pravcu, a Evropi da oslobodi građane Srbije zebnje da je sve to možda samo cena za budući status Kosova i Metohije.

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu