Rusiji otvoren put u STO

Rusija bi možda već do kraja ove godine mogla da postane član Svetske trgovinske organizacije (STO), čime bi bio okončan trnovit put koji je morala da pređe kako bi ušla u društvo koje trenutno ima 153 člana i u ukupnoj trgovinskoj razmeni sveta učestvuje sa 95 procenata.
Prošlomesečna odluka EU da podrži članstvo Rusije, koja je prvu molbu za STO podnela pre punih 18 godina, pokazala se kao važna korak u tom smeru.

Ostala je međutim još jedna prepreka – odbijanje Gruzije da podrži taj korak. U Tbilisiju su imali jake razloge. Dve bivše članice SSSR-a ratovale su međusobno u avgustu 2008, i Gruzija je tada ostala bez svoje dve republike – Abhazije i Južne Osetije.

Da li je za prebolevanje ratnog poraza bilo potrebno tri godine ili je Gruzija morala da istrpi još neke pritiske sa strane, više i nije tako važno. Prekjučerašnji konačni pristanak Moskve da prihvati međusobni trgovinski sporazum na kojem je insistirao Tbilisi pokazao se kao ključna odluka.

„Rusija i Gruzija postigle su saglasnost o ruskom ulasku u STO”, potvrdio je glavni pregovarač Moskve – Maksim Medvetkov. „Ostalo je da usaglasimo neke sitne tehničke detalje kako bismo potvrdili našu kandidaturu. Najvažnije stvari već su iza nas.”

Nema sumnje da je skori ruski ulazak u STO „ubrzan” i činjenicom da je ekonomija ove evroazijske države danas jedna od najdinamičnijih na svetu (Rusija je članica grupe BRIKS) i pravo mesto za ulaganje para u ovim delikatnim ekonomskim vremenima.

Dogovor Moskve i Tbilisija otvorio je svetskim investitorima nepregledan prostor za poslovanje.

Ulazak Rusije u STO biće najveći korak u tom  smislu od ulaska Kine pre jedne decenije. Dvadeset godina nakon propasti SSSR-a svetu se otvara tržište vredno 1.900 milijardi dolara.

Zadovoljstvo je primetno i u Moskvi i u Tbilisiju. Suština dogovora je u prihvatanju nezavisne kompanije u kontroli podataka o trgovinskoj  razmeni. Te podatke obe zemlje će kao članice STO biti u obavezi  da pohranjuju u integrisanoj bazi organizacije. Ova kompanija će pomagati graničnim službama Rusije i Gruzije u različitim poslovima carinske administracije.
Rusija je zemlja sa izuzetnim energetskim potencijalom, poseduje najveće rezerve prirodnog gasa na svetu, druga je po rezervama uglja, i osma po rezervama nafte. Navedeni energenti su i glavni ruski potencijal i čine, praktično, 80 procenata njenog izvoza.

Evropska unija je trenutno najveći trgovinski partner Rusije i na istočnog suseda otpada čak 46,8 odsto evropske trgovinske razmene. Uz to, računa se da čak 75 odsto od direktnih stranih investicija u Rusiju dolazi iz država EU.

Ruska razmena sa neevropskim zemljama primetno je drugačija: SAD – šest procenata, Kina – 5,6, Turska – 4,9, Ukrajina – 3,7 odsto.
----------------------------------------------
Izvoz-uvoz
Predviđanja kazuju da će Rusija ove godine izvesti proizvode, uglavnom naftu, gas, metal  i drvo, u vrednosti od 429,4 milijarde  dolara. Uvoz će dostići 247,7 milijardi dolara, a biće realizovan uglavnom u sferi mašinske industrije, transportnih sredstava, plastične industrije, medicinskih proizvoda, gvožđa i čelika, potrošačke robe, mesa… Sve ovo stizaće iz EU (50,2 odsto), Kine (14,1), Ukrajine (5,3), Japana (3,8) i Belorusije (3,4).