Berluskonijev oproštajni ručak sa naslednikom Montijem

Specijalno za „Politiku” 

Rim -Silvio Berluskoni je održao reč datu predsedniku Đorđu Napolitanu podnevši ostavku odmah po izglasavanju Zakona o stabilnosti u Donjem domu parlamenta. Pre nego što se popeo u predsedničku rezidenciju Kvirinali podneo ostavku, sada već bivši italijanski premijer je imao radni ručak sa svojim naslednikom Mariom Montijem u Palati Kiđi(zgrada vlade) kojem su prisustvovali dvojica najbližih saradnika Berluskonija, Đani Leta i Anđelino Alfano. „Cilj Berluskonija je da pokaže javnosti da je on jedan od kumova nove vlade i da će imati uticaj na budući sastav izvršne vlasti i nije isključeno da želi da Đani Leta bude deo i novog Montijevog kabineta. Međutim, mislim da je evidentno da Berluskoni više ni u svojoj partiji, ni u koaliciji desnog centra, nema ulogu neprikosnovenog lidera, čija je uvek poslednja. Čini mi se da je otvorena trka za novog lidera desnog centra u Italiji”, izjavio je jedan od najuticajnijih političkih analitičara Masimo Franko.

S druge strane, Mario Monti, bivši evropski komesar, već radi uveliko na formiranju nove vlade i finalizaciji programa. Posle susreta sa predsednikom Napolitanom, Monti je imao sastanak sa predsednikom Evropske centralne banke Marijom Dragijem.

„Svima je jasno da će program Montijeve vlade biti samo razrada pisma koje je ova banka uputila Rimu u avgustu”, kaže Alfredo Mantovano visoki funkcioner Berluskonijeve stranke „Narod slobode”.

Monti je imao sastanak i sa dvojicom lidera najveće opozicione stranke Demokratske partije(PD), Pjerluiđijem Bersanijem i Enrikom Letom. Bersani je podvukao da oni traže jasan diskontinuitet sa Berluskonijevom vladom i da je najbolji izraz tog stava vlada sastavljena od eksperata i nestranačkih ličnosti.

Razlog za ekspresnu promenu na kormilu Palate Kiđi su najave da bi izostanak formiranja vlade tokom vikenda, najkasnije do ponedeljka prouzrokovao velike posledice za italijansku ekonomiju i da bi bila dovedena u pitanje ne samo stabilnost Italije već i evra i EU.

„Proše nedelje smo bili veoma blizu puta bez povratka dotičući kamatu od 7,25 odsto na naše državne obveznice. Možemo da izdržimo pritisak kamata do 8 odsto, a sve preko toga vodi nas ka bankrotu države”, upozorio je političku elitu u Rimu, novi guverner Banke Italije, Injazio Visko.

Željko Pantelić