Slušati: narod i kritičare

Nema takoreći nikoga ko poznaje Srbiju danas a da se neće složiti da je ona, uprkos stalnom govoru o ravnomernom razvoju i nekakvoj pravdi, zajednica neravnopravnih lokalnih sredina – od nerazvijenog Trgovišta i njemu sličnih, pa do opština u kojima standard ipak buja! Imaju li nadležni, pa i predsednik države, pred sobom kartu Srbije sa „nacrtanim” svim opštinama (i „opštinicama”), sa bar osnovnim podacima: broj stanovnika, broj zaposlenih, ali, zašto ne – i onih u inostranstvu, uživalaca domaćih (pa i inostranih!) penzija, resursi u poljoprivredi…? Posebno bi bilo zanimljivo da se proveri po kom osnovu su odobravane investicije, usmeravani strani investitori, ko stoji iza glamuroznih školskih, a, nažalost u vreme kad se ponegde i gladuje, sportsko-rekreativnih i drugih objekata...

Siromaštvo i osećanje besperspektivnosti nisu – da i tu zabludu uklonimo – samo „privilegija” juga Srbije, Sandžaka i sl. već, nažalost i mnogih krajeva po Šumadiji, Pomoravlju, pa i Vojvodini. Otkrio bi predsednik – znamo konkretno – „mangupe u svojim redovima” na mnogim i u mnogim mestima, iza izmišljenih „nerazvijenih” sredina, građenja novih fabrika na ledini iako, i to decenijama, po drugim mestima zvrje nekada poznate industrije, a hiljade nezaposlenih stručnjaka boga mole za bilo šta! Dobri komandanti, ako žele da pobede u bitkama, tako osmatraju i svoje položaje, ali i niže starešine... U narodnim izrekama (po Vuku) je i ona: Da „mi nije krivo na malo već – na nepravično”!I Kutuzov je pobedio Napoleona slušajućiobičnogvojnika, a ne nalickane generale oko sebe...

Približavaju se izbori, pa vladajuće stranke prvo treba baš tamo gde su, neke i po dva – tri puta osvajale vlast, da nemilosrdno provere čvrstinu svojih pozicija, a, bogme – i mnoga Potemkinova sela. Javne su priče o tome kako se i te kako, još uvek, prvi ljudi ugrađuju u svaku novu investiciju, zloupotrebljavaju muku zbog nezaposlenosti, a otvoreno se govori da „ako nemaš gore nekog svog”, džaba ti što ti je tek svaki peti- šesti zaposlen. Predsedniku države sugerišemo tim povodom da durbin prvo usmeri na stranačko-državni vrh, pa onda – ka svemu drugom! I da ne sluša prvake svoje stranke, već narod i kritičare. Tako je učio još Niče: da je neslaganje znak civilizacije!

*Književnik