Optužnice protiv 6.542 osobe zbog korupcije

Nadležna tužilaštva širom Srbije, uključujući i Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala, u poslednje tri godine, zbog različitih oblika korupcije, podigla su optužnice protiv 6.542 osobe. Među optuženima, najviše je onih koji su zloupotrebili službeni položaj, a nešto manje je onih koji su pred sudom odgovarali za primanje i davanje mita.

Posebnu pažnju, možda, izaziva statistika koja pokazuje da je samo u toku prošle i za prvih pet meseci ove godine, podneto oko dve hiljade različitih prijava zbog sumnje da su krivična dela s koruptivnim elementima počinili državni službenici. Među prijavljenima najviše je sudija – 424, tužilaca – 155 i policajaca – 175, a veliki broj prijava zbog korupcije podnet je i protiv onih koji se vode kao „ostala lica s posebnom odgovornošću“ – čak 1.163.

Zagorka Dolovac, republički javni tužilac, u izjavi za „Politiku“ tvrdi da izneti statistički podaci pokazuju da je borba protiv svih oblika korupcije intenzivirana, ali da to ne znači da će nadležni organi zaustaviti u ovom poslu.

– Naravno da se naša borba ne zaustavlja. Primarni cilj Republičkog javnog tužilaštva je da korupcija bude svedena na stepen koji ne ugrožava osnovne ljudske vrednosti. Imamo zavidnu saradnju sa svim relevantnim institucijama koje se bore protiv korupcije. Sve veći broj optuženih za korupciju pomogao je građanima da se osmele, pa su krivične prijave podnete zbog ove opake društvene bolesti sve brojnije – kaže Dolovac.

Da je borba protiv korupcije intenzivirana, ali i da nadležnim državnim organima predstoje veliki izazovi, mišljenja je i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde. Posle intenzivne borbe protiv organizovanog kriminala, kojoj je država poslednjih godina bila posvećena, na red je, kaže Homen, došla – korupcija.

– Evidentan je napredak koji je napravljen kada je borba protiv korupcije u pitanju, ali je to još daleko od onoga kako bi trebalo da bude. Ovu društvenu pošast, ako tako mogu da kažem, „napadamo“ s više aspekata. Prvo, ministar pravde je izabran za koordinatora državnih organa u borbi protiv korupcije, zatim donet je novi Zakon o krivičnom postupku koji će doprineti bržem i efikasnijem procesuiranju okrivljenih, a u pripremni su i izmene Krivičnog zakonika (KZ) u kom više neće postojati krivično delo zloupotrebe službenog položaja, koje je Evropa okarakterisala kao zastarelo. Takođe, predano radimo i na jačanju interne kontrole javnih nabavki i kontroli privrednih subjekata koji mogu da budu izvor privrednog kriminala – objašnjava Homen.

Radna grupa koja radi na izmenama i dopunama KZ, prema rečima državnog sekretara, razmatra i uvođenje novih koruptivnih krivičnih dela i jasnije definisanje postojećih. Osnovna ideja je da se pored pooštravanje kazne, iz našeg krivičnog zakonodavstva, izbace prevaziđena krivična dela.

– Ona moraju da budu međunarodno prepoznatljiva, odnosno u skladu s međunarodnim konvencijama koje se tiču borbe protiv korupcije. Zato će uz postojeće, u KZ „ući“ i još sedam do osam novih koruptivnih dela, a raspon kazni za ova dela trebao bi da se kreće od dve do 12 godina – otkriva Homen.

-----------------------------------------------------------

Namerni stečaj biće krivično delo

Namerno odvođenje firme u stečaj biće novo krivično delo za koje će se izricati i zatvorska kazna i oduzimati imovina. Za novo krivično delo raspon kazne najverovatnije će iznositi od šest meseci do pet godina.

– Ono što je važno jeste poruka koja se šalje budućim učiniocima ovog krivičnog dela, a to je da će zatvorsku kaznu pratiti i oduzimanje imovine. Radna grupa za izmenu i dopunu KZ upravo radi na pronalaženju modaliteta za oduzimanje imovine kako bi se nadoknadila šteta prouzrokovana namernim stečajem – otkriva Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde.